Kućnu eutanaziju treba da obavlja veterinar, uz što manje straha i bola za psa. Kratko pridržavanje pri postavljanju katetera može biti potrebno, a sama brzina nastupanja smrti nije pokazatelj da je nešto urađeno pogrešno. Ni trzaji, otvorene oči, pražnjenje bešike ili creva, niti pojedinačni refleksni uzdasi nakon gubitka svesti sami po sebi ne znače da je pas svestan ili da pati. Veterinar treba da objasni te pojave i proveri stanje psa.
Veterinar treba unapred da objasni korake, da li se planira sedacija i šta porodica može da očekuje. Rukovanje psom treba da bude nežno, sa što manje pomeranja i dodatnog bola. Sedacija i način davanja lekova prilagođavaju se stanju psa; izostanak sedacije nije sam po sebi dokaz propusta. Ako je pas vidno uplašen, bolan ili se kateter teško postavlja, veterinar treba da proceni kako da ublaži nelagodnost i po potrebi promeni pristup.
Znaci za zabrinutost su nastavak postupka uprkos izraženom bolu ili sve većoj panici psa bez prilagođavanja pristupa, grubo ili dugotrajno fizičko obuzdavanje i ponovljeni neuspešni pokušaji postavljanja katetera ili davanja leka bez preispitivanja plana. Ako pas nakon davanja završnog leka i dalje deluje svestan, reaguje na okolinu ili pokazuje bol, odmah to recite veterinaru. Veterinar mora da proveri i potvrdi smrt pre nego što se postupak smatra završenim. Loša komunikacija i pritisak na porodicu takođe su razlog za prigovor, ali sami po sebi ne dokazuju da je pas patio.
Ako tokom posete imate utisak da pas trpi strah ili bol, odmah tražite objašnjenje i, kada je bezbedno, pauzu radi prilagođavanja plana. Ako je davanje lekova već počelo, nemojte sami prekidati postupak ili uklanjati kateter: veterinar treba bez odlaganja da proceni psa i preduzme potrebne korake. Možete pitati: „Da li je pas bez svesti?“, „Da li su ovi pokreti refleksni?“ i „Kako ste potvrdili smrt?“ Ako posle postupka sumnjate na ozbiljan profesionalni propust, zapišite tok događaja, zatražite medicinsku dokumentaciju i objašnjenje od pružaoca usluge, a po potrebi i nezavisno mišljenje drugog veterinara.
