Učite psa da do onoga što želi stiže uz opušten povodac. Kada ga zategne, mirno stanite. Kada popusti zatezanje ili se vrati ka vama, odmah ga pohvalite, po potrebi ponudite poslasticu i nastavite hodanje. Možete i promeniti smer, ali bez naglog trzaja. Nagrađujte ga i dok već hoda bez zatezanja, ne samo nakon što je prethodno vukao. Počnite kratkim vežbama na mirnom mestu i postepeno uvodite više ometanja.
Proverite da li ogrlica ili am dobro pristaju i ne žuljaju psa. Prekratak povodac može otežati kretanje i normalno istraživanje okoline. Za vežbanje je često praktičan običan povodac dužine oko 2 do 3 metra, ako prostor i bezbednost to dopuštaju; uz saobraćaj ga držite kraće. Fleksibilni povodac nije najbolji izbor za početnu obuku jer promenljiva dužina i stalna blaga napetost otežavaju učenje hodanja na opuštenom povocu.
Psu su potrebne redovne šetnje, prilike za njuškanje, igra i mentalna aktivnost prilagođene uzrastu i zdravlju. Ako dugo čeka izlazak, uzbuđenje može doprineti vučenju. Ipak, vučenje nije uvek znak viška energije: mogu ga podstaći zanimljivi mirisi, strah ili uzbuđenje zbog drugih pasa. Ako je previše uznemiren da prati vas ili uzme poslasticu, udaljite se od onoga što ga uznemirava i vežbajte na mirnijem mestu.
Učinite boravak blizu vas vrednim: pohvalite psa kada vas spontano pogleda i nagradite hodanje na opuštenom povocu poslasticom, kratkom igrom ili dozvolom da priđe zanimljivom mirisu. Pas ne mora stalno da ide uz nogu niti da vas gleda; cilj je da povodac ostane opušten dok zajedno šetate.
Budite dosledni i zamolite sve koji šetaju psa da koriste isti pristup. Izbegavajte vikanje, trzanje povodca i fizičko kažnjavanje, jer mogu izazvati bol ili strah. Napredak je postepen, pa birajte kratke, uspešne vežbe. Ako vas pas vučenjem ugrožava ili burno reaguje na ljude i pse, potražite trenera koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Ako se ponašanje naglo promenilo ili primećujete bol i nelagodnost, obratite se veterinaru.
