Lajanje je normalan oblik pseće komunikacije, pa cilj nije da pas nikada ne laje, već da se smanji preterano i dugotrajno lajanje. Prvi korak je da se utvrdi zašto pas laje: zabeležite kada se to dešava, šta mu prethodi i koliko traje. Razlozi mogu biti upozoravanje na prolaznike, strah, anksioznost, dosada, samoća, uzbuđenje, traženje pažnje ili bol. Ako postoji sumnja na bol ili nagla promena ponašanja, potreban je veterinarski pregled.
Najkorisniji je pristup zasnovan na pozitivnom pojačanju. Nagrađujte tišinu i mirno ponašanje, u početku i posle samo nekoliko sekundi tišine, a zatim postepeno produžavajte trajanje. Mirno recite „da“ i odmah ponudite poslasticu dok je pas tih. Nagrađujte ga i kada sam ostaje miran, ne samo posle lajanja. Ako laje isključivo da dobije pažnju, najpre proverite da su njegove potrebe zadovoljene, pa pažnju ponudite kada se umiri. Nemojte ignorisati lajanje izazvano strahom, bolom ili potrebom da izađe napolje.
Obezbedite kretanje primereno uzrastu i zdravlju psa, njuškanje, mentalne aktivnosti, dovoljno odmora i predvidljivu rutinu. Ako laje na prolaznike, zaklonite pogled kroz prozor ili ga udaljite od okidača. Kod lajanja na zvono vežbajte uz tih snimak zvona: nagradite smirenost ili odlazak na prostirku, pa postepeno pojačavajte zvuk samo dok pas ostaje miran. Ako laje kada je sam, vežbajte odsustva toliko kratka da se ne uznemiri, pa ih polako produžavajte. Ako uz lajanje paniči, zavija, uništava stvari ili pokušava da pobegne, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez kažnjavanja; nemojte ga ostavljati da „odlaje svoje“.
Vikanje, fizičko kažnjavanje, sedativi bez preporuke veterinara i ogrlice ili druga sredstva koja kažnjavaju lajanje nisu dobar izbor. Ne rešavaju uzrok problema i mogu pogoršati strah i stres. Vežbajte kratko, u uslovima u kojima pas može da ostane miran, i dogovorite se da svi ukućani reaguju dosledno. Ako je lajanje uporno ili se pogoršava uprkos ovim koracima, potražite stručnu pomoć.
