Pri izboru psa procenite uslove stanovanja, ali nemojte se oslanjati samo na veličinu psa ili stana. I veliki pas može dobro živeti u stanu ako su mu potrebe zadovoljene, dok mali pas može biti veoma aktivan i glasan. Dvorište ne zamenjuje šetnje i druženje. Uzmite u obzir i pravila stanovanja, stepenice i potrebe drugih ukućana, uključujući decu i postojeće ljubimce.
Jednako je važan način života vlasnika: koliko vremena svakog dana može da posveti šetnjama, igri, obuci i druženju i koliko bi pas ostajao sam. Ako ne volite duge šetnje, tražite psa sa umerenijim potrebama za aktivnošću, ali računajte da svakom psu treba svakodnevno kretanje i mentalna stimulacija. Mnogi psi uzgajani za lov ili rad sa stokom zahtevaju mnogo aktivnosti i angažovanja. Štenetu su potrebni češći izlasci, nadzor i učenje kućnih pravila, dok se kod odraslog psa često lakše procenjuju temperament i navike.
Treba računati i na ukupne troškove držanja psa, a ne samo na cenu kupovine ili udomljavanja. U njih ulaze ishrana, oprema, preventivna veterinarska nega i lečenje, obuka, čuvanje tokom odsustva vlasnika i nega dlake. Raspitajte se o potrebama konkretne rase ili psa i predvidite novac za neplanirane veterinarske troškove.
Pol psa sam po sebi nije pouzdan pokazatelj aktivnosti, privrženosti ili lakoće obuke. Važniji su individualni temperament, iskustva, socijalizacija i zdravstveno stanje. Kod nesterilisanih pasa treba računati na teranje ženki i mogućnost neželjenog parenja; o sterilizaciji ili kastraciji i odgovarajućem terminu razgovarajte sa veterinarom.
Na kraju, pošteno procenite sopstveno iskustvo i spremnost za obuku. Početnicima je obično lakše sa psom čije ponašanje i potrebe mogu realno da prate nego sa veoma zahtevnim radnim psom. Upoznajte konkretnog psa, po mogućnosti više puta, i pitajte odgajivača, prihvatilište ili sadašnjeg staratelja o njegovom zdravlju, ponašanju, podnošenju samoće i odnosu prema ljudima i drugim životinjama. Izbor zasnivajte na tim informacijama, a ne samo na izgledu ili opisu rase.
