Nepoznata osoba nije dužna da prihvati kontakt sa psom samo zato što je pas druželjubiv. Isto važi i za druge pse: miran prilazak nije uvek poželjan niti bezbedan. Pre nego što pustite psa da priđe, pitajte osobu da li želi kontakt, a za upoznavanje pasa tražite saglasnost drugog vlasnika. Pristanak je neophodan, ali nije garancija da će psima susret prijati.
Ako se osoba sklanja, ukoči, ubrza korak, privlači dete bliže sebi ili udaljava svog psa, ne dozvoljavajte prilazak. Posmatrajte i svog i drugog psa: opušteno telo i dobrovoljno približavanje povoljniji su znaci od ukočenosti, upornog zurenja, režanja, pokazivanja zuba, povlačenja ili pokušaja skrivanja. Mahanje repom samo po sebi ne znači da pas želi kontakt. Ako bilo koji pas pokazuje nelagodu, povećajte distancu bez prisiljavanja na upoznavanje.
Posebno budite oprezni u skučenim i stresnim mestima kao što su liftovi, hodnici, ulazi, prodavnice i čekaonice kod veterinara. Tu i prijateljski pas može stvoriti problem ako njuška, skače, liže, seče put prolaznicima ili iznenada uđe u nečiji prostor. Držite ga blizu sebe na povocu, bez stalnog zatezanja, i ostavite dovoljno prostora za prolazak. Ako je upoznavanje dogovoreno na prostranom mestu, neka bude kratko, bez prisiljavanja pasa da se susretnu licem u lice i uz mogućnost da se udalje.
Cilj nije da pas pozdravi svakoga, već da ume da prođe pored ljudi i pasa bez obaveznog upoznavanja. Ako nema jasnog pristanka ili niste sigurni kako se pas oseća, ostanite na distanci i nagradite svog psa za mirno ponašanje. Ako često reaguje snažnim strahom, režanjem ili nasrtanjem, izbegavajte bliske susrete i potražite pomoć stručnjaka za ponašanje pasa; kod nagle promene ponašanja obratite se veterinaru.
