Starost sama po sebi nije razlog da se odustane od operacije zuba, ali zahvat zahteva pažljivu procenu veterinara. Teška dentalna bolest može izazivati hroničan bol, otežano jedenje i širenje infekcije na okolna tkiva, pa odlaganje nije bez posledica. Pas može nastaviti da jede i kada ga zubi bole. Antibiotici mogu privremeno ublažiti infekciju, ali ne rešavaju uzrok ako su zubi i okolna tkiva ozbiljno oštećeni.
Pri odlučivanju treba zajedno proceniti bol, stanje zuba i desni, opšte zdravlje psa i verovatnoću da će zahvat doneti olakšanje. Veterinar će na osnovu pregleda preporučiti analize krvi i, po potrebi, dodatnu procenu srca, jetre i bubrega. Pitajte šta zahvat podrazumeva, da li su potrebni dentalni rendgenski snimci, kako će se pratiti pas tokom anestezije i kako će se kontrolisati bol tokom oporavka. Rizik se ne može potpuno ukloniti, ali se može proceniti i smanjiti odgovarajućom pripremom i nadzorom.
Skup zahvat može biti opravdan ako postoji dobra šansa da pas posle njega lakše jede i živi sa manje bola. Mnogi psi dobro funkcionišu i bez većeg broja zuba uz prilagođenu ishranu, dok je život sa bolnim i inficiranim zubima često mnogo teži nego što izgleda spolja. Tražite detaljan predračun koji uključuje preglede, snimanje, anesteziju, vađenje zuba, lekove i kontrole, kao i objašnjenje mogućih dodatnih troškova. Ako je odluka nejasna, korisno je drugo mišljenje veterinara koji se bavi stomatologijom.
Ako je pas teško bolestan, očekivana korist mala, a rizik ili teret oporavka veliki, sa veterinarom je razumno razmotriti negu usmerenu na komfor i kontrolu bola. Sama proširenost dentalne bolesti nije razlog za odustajanje: može značiti da je lečenje još potrebnije. U odluku uključite i realne finansijske mogućnosti domaćinstva, bez osećaja krivice, i pitajte koje su bezbedne opcije u okviru vašeg budžeta. Ako pas ne može da jede ili pije, ima otok lica ili je izrazito malaksao, potreban je brz veterinarski pregled. Ne dajte mu ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku.
