Suva i vlažna hrana imaju različite prednosti, ali nijedna nije najbolja za sve pse. Vlažna sadrži više vode i obično manje kalorija po gramu, pa nekim psima može olakšati kontrolu telesne težine. Ipak, gojaznost zavisi od ukupnog unosa kalorija, a ne samo od vrste hrane. Vlažna hrana doprinosi unosu tečnosti, ali kod bolesti mokraćnog sistema izbor hrane treba uskladiti sa veterinarom.
Suva hrana je energetski gušća, praktična za čuvanje i često povoljnija. Porcije merite prema kalorijskoj vrednosti na pakovanju, uz prilagođavanje aktivnosti i telesnoj kondiciji psa; preporučena količina je polazna smernica. Obične granule nisu pouzdana zaštita od zubnog kamenca i ne zamenjuju pranje zuba. Za negu zuba postoje posebno osmišljene dentalne hrane, dok zdravlje creva zavisi pre svega od sastava i podnošljivosti hrane, a ne od toga da li je suva ili vlažna.
Ostaci sa stola nisu dobra osnova ishrane: nisu nutritivno uravnoteženi, mogu dodati mnogo kalorija, a neki sastojci su otrovni za pse. Domaća hrana može biti odgovarajuća ako je recept stručno sastavljen za konkretnog psa, uz potrebne dodatke. Bez pomoći veterinara sa znanjem iz ishrane teško je dugoročno obezbediti sve potrebne hranljive materije.
Birajte hranu koja je na deklaraciji označena kao potpuna i namenjena uzrastu vašeg psa; dopunska hrana nije dovoljna kao jedini obrok. Suva i vlažna hrana mogu se kombinovati, ali to nije nužno bolje od hranjenja jednom odgovarajućom hranom. Pri kombinovanju smanjite količinu svake tako da ukupan unos kalorija ostane odgovarajući. Promenu uvodite postepeno, sveža voda neka uvek bude dostupna, a otvorenu vlažnu hranu čuvajte prema uputstvu proizvođača. Ako pas ima hroničnu bolest ili uporne probavne tegobe, izbor hrane dogovorite sa veterinarom.
