Trapavost, kratak jauk ili jedan kašalj ne znače automatski hitan problem. Važna je šira slika: da li štene normalno hoda, oslanja se na sve četiri noge, diše mirno, ima energiju, jede, pije i ponaša se uobičajeno. Promene apetita i stolice ne treba olako pripisivati odrastanju, jer se stanje štenaca može brzo pogoršati, naročito kod vrlo mladih i sitnih štenaca.
Ako je simptom blag, nema ozbiljne povrede i štene deluje dobro, zastanite i posmatrajte ga nekoliko minuta. Brz povratak uobičajenom ponašanju bez bola dobar je znak, ali nastavite da pratite stanje. Javite se veterinaru istog dana ako štene uporno štedi nogu, ne oslanja se na nju, kašalj se ponavlja, odbija hranu, povraća, ima proliv ili deluje malaksalo. Otežano disanje, kolaps, napadi, jak bol, obilno krvarenje ili ozbiljna povreda zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć; ne čekajte da vidite hoće li proći.
Ako sumnjate da je štene progutalo čokoladu, kofein, ljudski lek, sredstvo za čišćenje ili drugi otrov, odmah pozovite veterinara, čak i ako još nema simptoma. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte lekove bez njegovog uputstva. Sumnja na osjak ili drugo strano telo takođe traži brz savet veterinara, naročito uz uporno kijanje, tresenje glavom ili bolno, zatvoreno oko. Dok vakcinacija nije završena, izbegavajte kontakt sa bolesnim psima i mestima sa mnogo psećeg izmeta. Kada niste sigurni, telefonski savet veterinara je razuman prvi korak — ne mora svaka sitnica da znači pregled, ali procena zavisi od uzrasta i opšteg stanja šteneta.
