Pas ne mora da pokazuje agresiju prema ljudima da bi život s njim u konkretnom domu postao neodrživ. Uništavanje stvari, mokrenje u kući, teškoće sa smirivanjem i jurenje mačaka mogu ugroziti dobrobit psa i drugih životinja, ali sami po sebi ne znače da je preseljenje jedino rešenje. U adolescenciji ponašanje može biti zahtevnije; treba proceniti potrebe psa, uslove života i mogućnosti za rad sa stručnjakom koji koristi metode bez kažnjavanja. Ako su problemi nastali naglo ili postoji sumnja na zdravstveni uzrok, potreban je pregled veterinara.
Posebno je važno proceniti da li su druge životinje u kući pod stalnim stresom, postoji li rizik od povreda i mogu li ukućani svakodnevno da sprovode plan nadzora, treninga i prilagođavanja okruženja. Dok se problem rešava, psa koji juri mačke treba fizički odvojiti od njih kada nema pouzdanog nadzora. Ako uskoro dolazi beba ili je domaćinstvo već preopterećeno, to treba uključiti u procenu kapaciteta porodice, ali nije samo po sebi dokaz da pas mora u drugi dom. Nije potrebno čekati da se dogodi povreda da bi se razmotrilo odgovorno udomljenje.
Udomljenje nije izdaja niti dokaz da je pas „loš“. Može biti najpoštenije rešenje kada postojeći dom ne može da zadovolji njegove potrebe i obezbedi bezbedan zajednički život. Novi dom treba pažljivo izabrati, po potrebi uz pomoć pouzdanog udruženja, i budućim udomiteljima otvoreno preneti sva poznata ponašanja, zdravstvene podatke i potrebe psa. Ako pas juri mačke ili druge male životinje, to obavezno naglasite i tražite dom koji može bezbedno da upravlja tim rizikom. Mladost sama po sebi ne garantuje lako prilagođavanje novom domu.
