Ovakva promena sama po sebi ne znači da ste loša osoba niti da ne volite psa. Često znači da imate znatno manje snage i vremena, dok pas i dalje ima potrebe za kretanjem, pažnjom i predvidljivom rutinom. Uz oporavak posle trudnoće, malu decu i stalne prekide, pas koji traži kontakt može delovati kao još jedan neprekidan zahtev.
Zato cviljenje, praćenje po kući, skakanje, prosjačenje, grickanje u igri ili uključivanje u dečju aktivnost mogu postati mnogo teži nego ranije. Nekad se promeni prvenstveno vaša tolerancija, a nekad i ponašanje psa zbog nove rutine. Ako je promena kod psa nagla ili praćena bolom, nemirom ili agresivnim reakcijama, obratite se veterinaru, umesto da pretpostavite da samo traži pažnju.
Prvi cilj nije savršen trening, nego smanjenje pritiska u kući. Pomažu fizičke barijere, odvojene zone za dete i psa, mirno mesto za odmor psa i konkretna pomoć druge osobe oko šetnji i aktivnosti. Malu decu i psa ne ostavljajte zajedno bez aktivnog nadzora odrasle osobe; kada ne možete da ih nadzirete, fizički ih razdvojite. Korisni mogu biti i obroci kroz odgovarajuće igračke za punjenje i igre njuškanja, u prostoru gde deca ne mogu da ometaju psa ili mu uzimaju hranu i igračke.
Važno je i realno proceniti stanje. Ako uz više pomoći i održivu rutinu dolazi do poboljšanja, odnos se može stabilizovati. Ako se bes i odbojnost gomilaju, potražite podršku bliskih ljudi, a ako su osećanja intenzivna, uporna ili utiču na svakodnevno funkcionisanje, razgovarajte sa lekarom ili psihologom. Ako se plašite da biste mogli povrediti sebe, dete ili psa, odmah obezbedite fizičko razdvajanje psa i dece, uključite drugu odraslu osobu i potražite hitnu pomoć. Kada je bezbednost upitna ili osnovna briga o psu više nije izvodljiva, razmotrite privremenu pomoć oko smeštaja i nege, savet stručnjaka za ponašanje pasa ili, ako nema održivog rešenja, odgovorno udomljavanje.
