Pas koji je godinama jedva čekao doručak odjednom samo ponjuši činiju i ode, a uveče pojede obrok. Važno je razlikovati promenu vremena hranjenja od stvarnog pada apetita. Ako ukupno jede manje, mršavi ili pokazuje druge tegobe, večernji obrok nije dovoljan razlog da se problem zanemari.
Najpre proverite koliko zaista pojede
Neki psi radije jedu kasnije ili u više malih porcija. Na jutarnju glad mogu uticati kasna večera, poslastice i promenjena dnevna aktivnost. Ipak, novu ili ponavljanu promenu kod seniora ne treba automatski pripisati starenju.
Izmerite ponuđenu i preostalu hranu; zabeležite i poslastice i dodatke.
Pratite telesnu težinu, po mogućnosti na istoj vagi, i primetite da li pas gubi mišiće ili postaje mršaviji.
Beležite vreme obroka, povraćanje, stolicu, žeđ, mokrenje i promene ponašanja.
Proverite da li hrana deluje sveže i da li pas bez teškoća prilazi činiji, uzima hranu i žvaće.
Manje je zabrinjavajuće kada pas kasnije pojede svoju uobičajenu dnevnu količinu, održava težinu, ponaša se normalno i nema drugih simptoma. Ako se obrazac pojavio iznenada ili se ponavlja, ipak zakažite pregled, čak i kada večernji apetit deluje dobar.
Šta može stajati iza odbijanja hrane
Samo vreme odbijanja obroka ne otkriva uzrok. Mučnina, bol, bolesti zuba i desni, neželjena dejstva lekova i različite bolesti mogu smanjiti apetit. Okretanje glave od hrane, oblizivanje, balavljenje ili odustajanje posle nekoliko zalogaja mogu pratiti mučninu ili nelagodnost, ali nisu dovoljni za dijagnozu refluksa.
Bolest bubrega i pankreatitis takođe mogu izazvati slabiji apetit i mučninu, ali jutarnje odbijanje hrane nije njihov specifičan znak. Pojačana žeđ i mokrenje, mršavljenje, povraćanje ili bol u stomaku dodatni su razlozi za pregled. Potrebna ispitivanja određuje veterinar prema nalazu; sama uredna krvna slika ne isključuje sve uzroke.
Kod kognitivnih promena mogu se poremetiti ritam spavanja i dnevne navike, uključujući hranjenje. Noćni nemir, lutanje, dezorijentacija ili promenjen odnos prema ukućanima zahtevaju procenu: slične promene mogu izazvati bol, oslabljena čula i druga oboljenja, pa ih ne treba samostalno proglasiti „psećom demencijom“.
Šta primećujete | Moguće objašnjenje | Šta preduzeti |
|---|---|---|
Prilazi hrani, ali odustaje, oblizuje se ili balavi | Mučnina, bol u ustima ili druga nelagodnost | Dogovoriti pregled ako se ponavlja; ne lečiti refluks na svoju ruku |
Slabiji apetit uz veću žeđ, mokrenje ili mršavljenje | Moguća bolest bubrega ili drugo oboljenje | Javiti se veterinaru radi pregleda i odgovarajućih analiza |
Odbijanje hrane uz povraćanje ili bol u stomaku | Različita stanja, uključujući pankreatitis | Kontaktirati veterinara istog dana; kod jakih simptoma odmah |
Promenjeno vreme jela uz noćni nemir i dezorijentaciju | Kognitivne promene ili drugi zdravstveni problemi | Zabeležiti promene i zakazati procenu |
Ako pas prihvata meku hranu, a izbegava granule, ispada mu hrana iz usta ili žvaće samo jednom stranom, treba pregledati zube i usnu duplju. Mekša hrana može olakšati uzimanje obroka, ali ne rešava uzrok bola.
Kako bezbedno prilagoditi hranjenje
Ako je pas inače dobro i nema znakova za hitan pregled, možete ponuditi manju porciju malo kasnije, na mirnom mestu. Posle veterinarske procene, dnevna količina se po potrebi može podeliti na više manjih obroka. Ne povećavajte ukupnu količinu samo zato što je raspored drugačiji.
Probajte da uobičajenu hranu blago ugrejete ili granule omekšate mlakom vodom. Proverite da hrana nije vruća.
Ponudite mali zalogaj iz ruke ako pas to rado prihvata, ali nemojte ga prisiljavati niti hraniti špricem bez veterinarskog uputstva.
Promene hrane uvodite postepeno. Kod propisane veterinarske dijete prvo pitajte veterinara pre promene ili dodavanja drugih namirnica.
Vlažnu, zagrejanu ili nakvašenu hranu ne ostavljajte da stoji ceo dan; pratite uputstvo proizvođača za čuvanje i uklanjanje ostataka.
Sir, mleko i masni dodaci nisu dobar podrazumevani način za podsticanje apetita: mogu izazvati probavne smetnje ili biti neprikladni za postojeću bolest. Bujoni i kašice za bebe mogu sadržati luk, beli luk ili mnogo soli, pa ih ne nudite bez provere sastava i prikladnosti za psa. Dodaci ne treba da zamene potpunu, uravnoteženu hranu niti da prikriju postepeno slabljenje apetita.
Raspored obroka nemojte samostalno menjati kod psa koji prima insulin ili lekove vezane za obrok. Ako takav pas odbija hranu, odmah tražite uputstvo veterinara o narednoj dozi i hranjenju.
Kada je potreban pregled, a kada hitna pomoć
Ako je preskočen samo jedan doručak, pas se ponaša uobičajeno i kasnije pojede normalnu količinu, pratite ga i zabeležite unos. Ako se promena ponavlja, zakažite pregled. Kod starijeg psa koji odbija sve obroke ili jede znatno manje nego inače javite se veterinaru istog dana; nemojte čekati da prođe više dana.
Pregled je potreban ranije ako se jave povraćanje, proliv, mršavljenje, pojačana žeđ ili mokrenje, bol pri žvakanju, izražena pospanost ili promenjeno ponašanje. Kod veoma slabog psa ili psa sa poznatom hroničnom bolešću i kraće odbijanje hrane može zahtevati brzu procenu.
Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć ako pas kolabira, teško diše, ima jak ili naduven stomak, bezuspešno pokušava da povrati, uporno povraća i ne zadržava vodu, ili postoji sumnja da je progutao otrov ili strano telo. Ne pokušavajte prvo da ga navedete da jede.
Ne dajte ljudske lekove za stomak, bol ili podsticanje apetita bez veterinarskog saveta. Cilj nije da pas po svaku cenu doručkuje, već da dobija dovoljno odgovarajuće hrane i da se mogući uzrok promene ne previdi.
