• Počnite sa otvorenim vratima. Izaberite transportni kavez u kojem pas može da stoji u prirodnom položaju, da se okrene i udobno legne. Postavite ga stabilno na mirno mesto, a vrata skinite ili učvrstite tako da se ne zatvore neočekivano. Neki psi zaziru od nepoznatog ili zatvorenog prostora; pustite psa da istražuje i da ulazi i izlazi kad god poželi, bez guranja ili uvlačenja.

  • Povežite kavez sa prijatnim iskustvima. Stavite nekoliko poslastica najpre uz ulaz, a zatim dublje u kavez, u skladu sa tim koliko je pas spreman da priđe. Pustite ga da ih pojede i izađe ako želi; nemojte ga zadržavati mamcem. Nagradite miran boravak u kavezu. Vežbajte kratko i završite dok je pas još opušten — duži boravak nije nužno bolji.

  • Zatvaranje vrata uvodite postepeno. Tek kada pas rado ulazi i mirno ostaje unutra, vratite vrata ako ste ih skinuli. Zatvorite ih na trenutak, nagradite psa i odmah ih ponovo otvorite. Ostanite pored kaveza i postepeno produžavajte trajanje samo dok je pas opušten. Ako se ukoči, uporno cvili, dahće iako nije vruće ili pokušava da pobegne, prekinite vežbu i sledeći put se vratite na lakši korak. Ne čekajte da se uspaničen pas „isplače”.

  • Postepeno smanjujte oslanjanje na mamac. Kada pas već dobrovoljno ulazi, možete uvesti kratku reč kao znak za ulazak, a poslasticu dati tek kada uđe. Nastavite da nagrađujete mirno ponašanje; nije potrebno naglo ukidati nagrade. Ležanje ili spavanje u otvorenom kavezu može biti dobar znak opuštenosti, ali nije uslov da biste nastavili sa kratkim vežbama.

  • Putovanje uvodite u malim koracima. Nemojte drmati kavez sa psom da biste simulirali vožnju. Za put automobilom pričvrstite kavez prema uputstvu proizvođača i najpre vežbajte kratak boravak u parkiranom vozilu, uz vaše prisustvo i prijatnu temperaturu. Zatim uvedite kratke vožnje i produžavajte ih samo ako pas dobro podnosi prethodni korak. Ne ostavljajte psa samog u parkiranom automobilu. Za druge vrste prevoza unapred proverite zahteve prevoznika za transportni kavez.

Navikavanje zahteva strpljenje, a tempo zavisi od psa i njegovih ranijih iskustava. Ne kažnjavajte odbijanje ulaska i ne koristite kavez kao kaznu. Ako pas pokazuje izražen ili uporan strah, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Pojačano slinjenje, mučnina ili povraćanje tokom vožnje mogu ukazivati na bolest kretanja i razlog su za savetovanje sa veterinarom, a ne za intenzivnije vežbanje.

Cilj je da pas kavez doživljava kao poznato i bezbedno mesto, ali samo navikavanje ne garantuje putovanje bez stresa. Planirajte vodu, odgovarajuću temperaturu i pauze za kretanje i obavljanje nužde prema potrebama psa i uslovima prevoza. Kavez nije zamena za društvo, odmor van njega i svakodnevnu aktivnost.

Izvori

  • Serpell, J. (ur.). (1995). The Domestic Dog

  • Overall, K. (2013). Manual of Clinical Behavioral Medicine for Dogs and Cats