Priprema za parenje počinje procenom da li su oba psa zdrava i pogodna za priplod. Uzrast, rasa, veličina i individualni razvoj utiču na tu odluku, ali sama sposobnost psa da se razmnožava ne znači da je spreman za priplod. Pre parenja treba planirati i brigu o skotnoj ženki, moguće komplikacije pri porođaju i odgovorne domove za štence.

Polna zrelost nije isto što i završetak razvoja

Prvo teranje kod ženki često se javlja između šestog i dvanaestog meseca, ali može početi i kasnije, naročito kod velikih i džinovskih rasa. Mužjaci takođe mogu postati plodni pre nego što završe fizički razvoj. Prvo teranje ne znači da su zone rasta zatvorene niti da je ženka dovoljno razvijena za skotnost i porođaj.

Kada razmatrati prvo parenje

Ženku ne treba pariti tokom prvog teranja. Odluku o prvom parenju donesite sa veterinarom kada je završila fizički razvoj i kada su obavljeni potrebni zdravstveni pregledi. Ne postoji jedan uzrast, niti broj teranja, koji garantuje spremnost svake ženke. I kod mužjaka treba sačekati odgovarajuću zrelost i rezultate pregleda, umesto oslanjanja samo na pojavu polnog ponašanja.

Zdravstvena priprema oba psa

Veterinarski pregled pre parenja treba da obuhvati opšte zdravlje, telesnu kondiciju i reproduktivnu istoriju. Važno je proceniti i temperament oba psa. Pas sa ozbiljnim zdravstvenim ili ponašajnim problemima ne treba da se uključuje u priplod bez stručne procene.

  • Sa veterinarom odredite preglede i genetske testove relevantne za rasu i porodičnu istoriju oba psa. Odsustvo vidljivih simptoma ne isključuje nasledne bolesti.

  • Proverite vakcinalni status i napravite plan zaštite od parazita pre parenja. Lekove, vakcine i dodatke ishrani ne primenjujte na svoju ruku, naročito ako je skotnost moguća.

  • Razgovarajte o testiranju na infekcije koje se mogu preneti pri parenju, uključujući brucelozu pasa. Potrebu i način testiranja određuje veterinar prema riziku i dostupnim testovima.

  • Obezbedite uravnoteženu ishranu, primerenu aktivnost i zdravu telesnu masu. Prekomerno hranjenje i dodavanje suplemenata nisu zamena za pripremu i pregled.

Praćenje teranja

Mnoge ženke imaju teranje približno dva puta godišnje, ali razmak i trajanje znatno variraju. Kod pojedinih rasa teranje jednom godišnje može biti uobičajeno. Period vidljivih znakova često traje oko dve do četiri nedelje, a ženka nije plodna tokom celog tog perioda.

Od prvog teranja beležite početak i prestanak iscetka, promene njegovog izgleda, otok vulve i ponašanje ženke. Takav kalendar pomaže veterinaru da proceni obrazac ciklusa, ali sam po sebi ne može pouzdano da odredi ovulaciju.

Obratite se veterinaru ako znaci teranja traju duže od oko četiri nedelje, ciklusi postanu izrazito učestali ili se njihov uobičajeni obrazac naglo promeni. Iscedak neprijatnog mirisa, malaksalost, povraćanje, pojačana žeđ ili bolan i uvećan stomak, naročito u nedeljama posle teranja, zahtevaju hitan veterinarski pregled. Mogu ukazivati na ozbiljnu infekciju materice, koja se može javiti i bez vidljivog iscetka.

Kako odrediti pravi trenutak za parenje

Ne oslanjajte se na pravilo da je određeni dan od početka krvarenja pogodan za svaku ženku. Vreme ovulacije varira, a prihvatanje mužjaka nije pouzdan pokazatelj plodnosti. Veterinar može proceniti plodni period pomoću uzastopnih merenja progesterona u krvi, uz vaginalnu citologiju i druge preglede kada su potrebni. Nalaze treba tumačiti zajedno, a ne na osnovu jednog datuma ili jednog rezultata.

Bezbednost tokom parenja

Obezbedite miran prostor sa neklizajućom podlogom i nadzor. Parenje ne treba sprovoditi na silu: ako pas pokazuje bol, strah ili agresiju, prekinite pokušaj i potražite savet veterinara. Ako tokom parenja dođe do vezivanja pasa, ne pokušavajte da ih razdvojite povlačenjem jer to može izazvati povrede. Ostanite mirni i sprečite naglo kretanje; kod jakog bola, povrede ili obilnog krvarenja odmah pozovite veterinara.

Uspešno parenje ne garantuje skotnost niti zdravlje štenaca. Sa veterinarom unapred dogovorite kada proveriti skotnost i kako pratiti ženku, kao i kome se obratiti ako tokom skotnosti ili porođaja nastanu komplikacije.