Životinja emocionalne podrške može biti pas, mačka ili drugi ljubimac. Njena uloga je da pruža podršku svojim prisustvom i odnosom sa osobom, a ne obavljanjem posebno naučenih zadataka. To je razlikuje od psa pomagača, koji je obučen da izvršava konkretne zadatke za osobu sa invaliditetom, kao i od terapijske životinje, koja učestvuje u organizovanom radu sa različitim ljudima. U pojedinim pravnim sistemima status životinje emocionalne podrške može se priznati na osnovu dokumentacije odgovarajućeg stručnjaka za mentalno zdravlje. Uslovi priznavanja i eventualne pogodnosti, na primer u vezi sa stanovanjem, zavise od lokalnih propisa. Ovaj status ne podrazumeva automatsko pravo ulaska na javna mesta ili putovanja sa vlasnikom. U Srbiji ne treba pretpostaviti da sam naziv ili potvrda stručnjaka daju takva prava; za konkretnu situaciju treba proveriti važeće propise i pravila ustanove ili prevoznika.