Izraz „vrste čivahua“ obično označava razlike u izgledu pasa iste rase. Važno je razlikovati zvanično priznate varijetete prema tipu dlake od nezvaničnih naziva za veličinu, građu tela ili oblik glave.
Mini, mikro i teacup nisu zvanične kategorije veličine čivahue, već nazivi koji se često koriste u oglasima za veoma sitne pse. Prema standardu Međunarodne kinološke federacije (FCI), dozvoljena težina je od 1 do 3 kg, a idealna od 1,5 do 2,5 kg. Izuzetno sitne jedinke mogu biti podložnije hipoglikemiji, odnosno niskom nivou šećera u krvi, i povredama, ali naziv u oglasu nije pouzdan pokazatelj zdravlja.
Zvanično se razlikuju kratkodlake i dugodlake čivahue. Obe pripadaju istoj rasi. Dugodlake obično zahtevaju češće češljanje, naročito na mestima gde se dlaka može mrsiti. Bezdlaka čivahua nije priznat varijetet ove rase.
Nazivi kobi (cobby) i dir (deer) ponekad se koriste za opis građe: prvi za zbijenije pse, a drugi za vitkije pse sa dužim nogama. To nisu zvanični varijeteti. Sam opis građe nije dovoljan za zaključak o temperamentu, zdravlju ili sklonosti povredama.
Standard čivahue predviđa zaobljenu lobanju u obliku jabuke. Izraz „srneća glava“ nezvanično opisuje glavu sa dužom njuškom i manje izraženim prelazom između čela i njuške. Takav izgled nije zaseban priznati varijetet niti odgovara standardom predviđenom obliku glave.
Pri izboru čivahue važnije je proceniti zdravlje, temperament i uslove odgoja konkretnog psa nego se oslanjati na nezvanične nazive. Tip dlake pomaže u planiranju nege, dok se zdravstveno stanje procenjuje veterinarskim pregledom.