Naziv škotska ovčarka najčešće se koristi za dugodlakog kolija, ali postoji i kratkodlaki koli. Dugodlaki koli razvijen je za rad sa stadima ovaca, a danas je poznat i kao porodični i izložbeni pas. Odlikuju ga skladna građa, izdužena, klinasta glava, bademaste oči i bogata ogrlica od dlake. Spoljašnja dlaka je duga, prava i oštra na dodir, sa gustom poddlakom. Standardne boje uključuju samurovu boju sa belim oznakama, trobojnu i plavu merle, odnosno srebrnastoplavu sa crnim šarama.
Dugodlaki koli je obično privržen, inteligentan i spreman za saradnju sa ljudima. Može se dobro uklopiti u porodicu sa decom, ali temperament zavisi i od pojedinačnog psa, socijalizacije i iskustava. Interakcije psa i male dece treba nadzirati. Pojedini psi mogu biti rezervisani prema strancima, osetljivi na grubo postupanje ili skloni lajanju, pa su rana socijalizacija i dosledna obuka uz nagrađivanje poželjnog ponašanja važni.
Škotskoj ovčarki potrebni su redovno kretanje, mentalna stimulacija i kontakt sa ukućanima. Tolerancija na samoću razlikuje se među psima, a postepeno navikavanje na ostajanje bez vlasnika može pomoći. Duga dlaka zahteva temeljno, redovno četkanje, naročito tokom linjanja. Pri izboru šteneta važno je tražiti podatke o zdravstvenim pregledima roditelja, uključujući preglede očiju i testiranje na varijantu gena MDR1, koja može povećati osetljivost na određene lekove. O izboru i doziranju lekova treba da odlučuje veterinar.
