Samoumirivanje šteneta podrazumeva da štene ne zavisi od toga da vlasnik stalno prilazi, teši ga ili ga animira svaki put kada postane nemirno. Kod veoma mladih štenaca potreba za nadzorom jeste velika, ali je važno da uz bezbedan prostor, dovoljno sna i kratke periode odvajanja uči da samo legne, žvaće igračku, odmori se i podnese kratko odsustvo ljudi bez panike. Tome pomažu jasna dnevna struktura, ograničen i siguran prostor poput ogradice, kaveza ili dela stana iza kapije, kao i smireni odlasci i povratci bez dramatizacije. Ako se na svaki zvuk ili protest odmah reaguje pažnjom, štene može teže razvijati samostalnost. Cilj nije ignorisanje potreba, već razlikovanje stvarne potrebe od prolazne frustracije i postepeno građenje sigurnosti kada nije u centru pažnje.