Pirinejski planinski pas tradicionalno je korišćen za zaštitu stada od predatora, a ne za usmeravanje i okupljanje stoke. To je veoma velik, snažan pas sa gustom dvostrukom dlakom koja ga štiti od vremenskih uslova. Dlaka je bela ili bela sa sivim, bledožutim ili narandžastim oznakama, naročito na glavi, ušima i korenu repa.
Tipično je samostalan, smiren i zaštitnički nastrojen, ali se ponašanje razlikuje među pojedinačnim psima i zavisi i od odgoja i iskustava. Prema porodici je često privržen, a prema nepoznatima uzdržan. Interakcije sa decom treba nadzirati, naročito zbog njegove veličine. Izraženo čuvarsko ponašanje zahteva bezbedno ograđen prostor i pažljivo upoznavanje sa posetiocima.
Sazreva sporo, a njegova samostalnost može otežati obuku. Važni su rana socijalizacija, strpljenje i dosledno učenje uz nagrađivanje, bez grubih metoda. Potrebne su mu svakodnevne šetnje i mentalna stimulacija, uz aktivnost prilagođenu uzrastu i zdravlju, a ne nužno intenzivan rad. Prostrano, dobro ograđeno okruženje često mu više odgovara od skučenog gradskog prostora; glasno lajanje, uključujući noću, takođe može otežati život u gradu.
Gustu dlaku treba redovno četkati, češće tokom sezonskog linjanja. Šišanje nakratko i brijanje uglavnom se ne preporučuju, osim kada za to postoji zdravstveni razlog. Među zdravstvenim rizicima su displazija kukova i laktova, odnosno nepravilan razvoj tih zglobova, kao i proširenje i uvrtanje želuca. Naglo nadimanje stomaka, bezuspešni pokušaji povraćanja i izražen nemir zahtevaju hitan veterinarski pregled. Održavanje zdrave telesne mase, primerena aktivnost tokom rasta i redovne veterinarske kontrole važni su za brigu o ovoj rasi.
