Pseći kašalj u ovom značenju označava zarazno oboljenje disajnih puteva, a ne svaki kašalj kod psa. Mogu ga izazvati različiti virusi i bakterije, pojedinačno ili zajedno. Iako se često naziva kennel cough, nije vezan samo za pansione: prenosi se kapljicama iz disajnih puteva, bliskim kontaktom i preko kontaminiranih predmeta, pa se psi mogu zaraziti i u parku, salonu za negu ili čekaonici ambulante.
Tipičan znak je uporan, suv ili hrapav kašalj koji može zvučati kao da je psu nešto zapelo u grlu. Posle naleta kašlja može se javiti nagon na povraćanje, a kod nekih pasa i sekret iz nosa ili očiju. Bolest je često blaga, ali se kod pojedinih pasa može razviti upala pluća. Sam zvuk kašlja nije dovoljan za dijagnozu, jer kašalj može imati i druge uzroke.
Rizik od zaraze veći je kod pasa koji borave u azilima, prihvatilištima, pansionima ili drugim sredinama sa mnogo pasa. Štenci, stariji psi i psi oslabljenog imuniteta podložniji su težem toku bolesti. Vakcine protiv pojedinih uzročnika mogu smanjiti rizik ili težinu bolesti, ali ne štite od svih uzročnika i ne daju potpunu zaštitu.
Kašalj koji traje, ponavlja se ili se pogoršava zahteva savet veterinara, naročito kod štenaca i starijih pasa. Otežano disanje, izrazita malaksalost ili odbijanje hrane zahtevaju brzu veterinarsku procenu. Psa koji kašlje treba odvojiti od drugih pasa dok veterinar ne proceni stanje i preporuči koliko dugo treba izbegavati kontakte.