Prag reakcije nije fiksan trenutak niti ista granica za svakog psa. U radu sa reaktivnim psima opisuje nivo izlaganja osobi, psu ili drugom okidaču pri kome reakcija postaje izražena, a preusmeravanje pažnje otežano. Reakcija može uključivati lajanje, zalećanje ili škljocanje zubima, ali i povlačenje ili ukočenost. Ispod praga pas obično lakše prati vodiča i uzima hranu, ali prihvatanje hrane samo po sebi ne znači da je pas opušten.
Na dostizanje praga utiču udaljenost od okidača, način i brzina prilaska, trajanje izlaganja, mogućnost udaljavanja i trenutno stanje psa. Raniji stres, umor ili bol mogu smanjiti njegovu toleranciju. Zato je važno uočavati rane znake napetosti, poput ukočenog tela i upornog gledanja u okidač, i pravovremeno povećati udaljenost ili mirno odvesti psa na bezbednije mesto.
Rad ispod praga reakcije obično omogućava psu da lakše uči nego forsiranje susreta. Na primer, ako pas laje na drugog psa na maloj udaljenosti, izlaganje se može započeti na većoj udaljenosti na kojoj ne pokazuje izraženu napetost i može da preusmeri pažnju. Cilj nije da pas trpi što više, već da postepeno razvija mirnije reakcije bez preplavljivanja strahom ili uzbuđenjem.