Zarazni kašalj pasa, poznat i kao pansionski kašalj, obuhvata infekcije disajnih puteva koje često izazivaju upalu dušnika i bronhija, odnosno infektivni traheobronhitis. Uzročnici mogu biti različiti virusi i bakterije, među kojima je i Bordetella bronchiseptica, a više uzročnika može delovati istovremeno. Infekcije se prenose kapljicama i aerosolima, neposrednim kontaktom među psima i preko kontaminiranih predmeta, poput posuda i igračaka. Lako se šire u pansionima, prihvatilištima i drugim mestima gde boravi više pasa.
Tipičan znak je suv, hrapav i glasan kašalj koji može zvučati kao da je psu nešto zapelo u grlu. Mogu se javiti i iscedak iz nosa, suzenje očiju, smanjen apetit i malaksalost. Povišena temperatura, ubrzano ili otežano disanje i izražena klonulost mogu ukazivati na teži tok bolesti i zahtevaju brz veterinarski pregled. Moguća komplikacija je upala pluća, naročito kod štenaca i pasa sa oslabljenim imunitetom.
Vreme od zaraze do pojave znakova bolesti zavisi od uzročnika i obično iznosi nekoliko dana do dve nedelje. Blaži slučajevi često prolaze za jednu do tri nedelje, mada kašalj može potrajati duže. Kašalj sam po sebi ne potvrđuje ovu bolest, jer može imati i druge uzroke. Veterinar procenjuje stanje i određuje lečenje, koje može uključivati odmor i ublažavanje simptoma; antibiotici se koriste kada za njih postoji opravdana indikacija, a teži slučajevi mogu zahtevati bolničko lečenje.
Prevencija uključuje vakcinaciju prema proceni veterinara, izbegavanje kontakta sa obolelim psima, higijenu i dobro provetravanje zajedničkog prostora. Vakcine ne štite od svih uzročnika i ne sprečavaju svaku infekciju, ali mogu smanjiti rizik i težinu bolesti. Obolelog psa treba odvojiti od drugih pasa, a o trajanju odvajanja posavetovati se sa veterinarom. Pas može ponovo oboleti jer zaštita nakon infekcije nije trajna i ne obuhvata sve moguće uzročnike.