Polidaktilija kod pasa je anatomska osobina pri kojoj pas ima više prstiju nego što je uobičajeno. Psi najčešće imaju ukupno 18 prstiju: po pet na prednjim i po četiri na zadnjim šapama. Dodatni prsti mogu se javiti na prednjim ili zadnjim šapama, a njihov broj i građa mogu se razlikovati.
Važno je razlikovati polidaktiliju od uobičajenog petog prsta na prednjoj šapi, koji se nalazi više od ostalih prstiju, sa unutrašnje strane noge. Taj prst obično ne dodiruje podlogu pri stajanju, ali može doprineti stabilnosti pri trčanju i naglom skretanju. Njegovo prisustvo nije anomalija.
Dodatni prsti na zadnjim šapama mogu biti čvrsto povezani sa ostatkom šape ili pričvršćeni uglavnom mekim tkivom. Slabije pričvršćeni prsti mogu biti skloniji zapinjanju i povredama, ali samo njihovo prisustvo ne znači da postoji zdravstveni problem. Potrebu za uklanjanjem procenjuje veterinar na osnovu građe prsta, povreda i tegoba, a ne samo broja prstiju ili standarda rase.
Kod nekih rasa dodatni prsti su tipična, pa i standardom propisana osobina. Na primer, kod pojedinih pastirskih rasa očekuju se dvostruki dodatni prsti na zadnjim šapama. Norveški lundehund ima najmanje šest prstiju na svakoj šapi, što je deo njegove karakteristične građe povezane sa kretanjem po stenovitom terenu.
Polidaktilija može biti nasledna. Dodatne prste i njihove nokte treba redovno pregledati, naročito kada nokti ne dodiruju podlogu i ne troše se hodanjem. Predugačak nokat može urasti u kožu, a povreda, otok, bol ili šepanje zahtevaju veterinarski pregled.
