Narkoza kod pasa primenjuje se pri operacijama, obradi težih rana i pojedinim dijagnostičkim postupcima koji zahtevaju potpunu nepokretnost, poput snimanja magnetnom rezonancom. Nije isto što i sedacija, koja smanjuje uznemirenost i budnost, ali ne mora dovesti do gubitka svesti. Sama starost psa nije prepreka za opštu anesteziju; rizik zavisi od njegovog zdravstvenog stanja, zahvata i načina sprovođenja i nadzora anestezije.
Pre planirane narkoze veterinar procenjuje zdravstvenu istoriju psa i obavlja klinički pregled. Krvne analize i dodatni pregledi, uključujući pregled srca kada je potreban, biraju se prema stanju psa i planiranom zahvatu. Bolesti srca ili bubrega, dehidracija, akutne infekcije i trudnoća mogu povećati rizik ili zahtevati prilagođavanje postupka, ali nisu uvek apsolutne zabrane za anesteziju. Kada je moguće, nestabilno stanje psa prvo se stabilizuje, a nehitni zahvat odlaže.
Opšta anestezija može se postići injekcionim lekovima, najčešće datim u venu, ili inhalacionim anesteticima koji se udišu; ove metode se često kombinuju. Dubina anestezije i vitalne funkcije prate se tokom postupka. Gubitak svesti sam po sebi ne obezbeđuje dovoljnu kontrolu bola, pa se prema zahvatu primenjuju i lekovi protiv bolova. Lokalna anestezija deluje samo u određenom području tela i ne izaziva gubitak svesti, pa nije vrsta narkoze, ali može biti njen dodatak.
Tokom buđenja pas ostaje pod veterinarskim nadzorom dok nije dovoljno stabilan za odlazak kući. Kod kuće treba slediti uputstva o odmoru, hrani, vodi i lekovima i pratiti oporavak, naročito tokom prvog dana. Prolazna pospanost i nesiguran hod mogu se javiti, ali otežano disanje, kolaps, nemogućnost razbuđivanja ili izrazito blede ili plavičaste desni zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Za ponavljano povraćanje, uporno drhtanje, otežano mokrenje ili izostanak očekivanog oporavka treba se odmah posavetovati sa veterinarom.