Naziv MKB ovde označava urolitijazu, ali nije standardna srpska skraćenica za ovu bolest. Urolitijaza podrazumeva prisustvo mokraćnih kamenaca, koji se nazivaju i uroliti. Oni se mogu nalaziti u bubrezima, mokraćovodima, mokraćnoj bešici ili mokraćnoj cevi. Kristali u mokraći nisu isto što i kamenci: mogu postojati bez kamenaca, a kamenci mogu biti prisutni i kada se kristali ne vide u uzorku mokraće. Faktori rizika zavise od vrste kamenca i mogu uključivati sastav i koncentraciju mokraće, infekcije mokraćnih puteva, naslednu predispoziciju i određene metaboličke poremećaje.
Neki psi nemaju primetne simptome. Kod drugih se javljaju učestalo mokrenje malih količina mokraće, napinjanje ili bol pri mokrenju i krv u mokraći. Ovi znaci mogu pratiti i druge bolesti mokraćnog sistema, pa sami po sebi ne potvrđuju prisustvo kamenaca. Nemogućnost mokrenja ili uporno napinjanje uz izlazak samo nekoliko kapi zahtevaju hitnu veterinarsku procenu zbog moguće opstrukcije, odnosno začepljenja mokraćnih puteva.
Među češćim vrstama kamenaca kod pasa su struvitni, kalcijum-oksalatni i uratni kamenci. Dijagnoza se postavlja veterinarskim pregledom, analizom mokraće i snimanjem, a sastav uklonjenog kamenca utvrđuje se njegovom analizom. Lečenje zavisi od vrste, veličine i položaja kamenaca, kao i od postojanja infekcije ili opstrukcije. Neki kamenci mogu se rastvoriti posebnom veterinarskom dijetom i odgovarajućom terapijom, dok drugi zahtevaju uklanjanje. Povećan unos vode, redovne prilike za mokrenje, prilagođena ishrana i kontrolni pregledi mogu pomoći u smanjenju rizika od ponovne pojave.