Izraz „mirna rasa psa“ opisuje opštu sklonost pripadnika neke rase ka smirenijem ponašanju, a ne zvaničnu kategoriju rasa. Smiren temperament nije isto što i nizak nivo energije: pas može biti miran u kući, a ipak imati znatne potrebe za kretanjem i mentalnom stimulacijom.
Pripadnost rasi koja se smatra mirnom ne garantuje da će pas lako podnositi samoću, brzo učiti ili biti tolerantan prema deci i nepoznatim ljudima. Ponašanje zavisi i od osobina pojedinačnog psa, uzrasta, zdravlja, socijalizacije, iskustava i uslova života. Interakcije psa i dece treba nadzirati bez obzira na rasu.
Pri izboru psa važno je proceniti njegov konkretan temperament, potrebe za aktivnošću i negom, veličinu i uslove stanovanja, a ne osloniti se samo na opis rase. I mirnom psu potrebni su odgovarajuće šetnje, pažnja, odmor i mentalna stimulacija; nedostatak tih potreba može doprineti nemiru.