Meningitis zahvata ovojnice mozga i kičmene moždine, dok encefalitis označava upalu samog moždanog tkiva; ova stanja mogu se javiti zajedno. Uzrok meningitisa mogu biti infekcije, na primer bakterijske ili gljivične, ili neinfektivni poremećaji povezani sa imunskim sistemom. Česti znaci su bol i ukočenost vrata, povišena temperatura i malaksalost. Napadi, poremećaji koordinacije i promene ponašanja mogu ukazivati i na zahvaćenost moždanog tkiva. Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne potvrđuje meningitis. Dijagnoza se zasniva na kliničkom i neurološkom pregledu, laboratorijskim analizama i, kada je bezbedno i opravdano, analizi likvora, tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Po potrebi se koriste magnetna rezonanca ili CT. Lečenje zavisi od uzroka: kod infekcija primenjuju se odgovarajući lekovi protiv uzročnika, a kod imunološki posredovanih oblika lekovi koji smanjuju upalu i prekomernu aktivnost imunskog sistema. Može biti potrebna i potporna nega. Meningitis može biti životno ugrožavajući ili ostaviti trajne neurološke posledice, pa bol i ukočenost vrata, naročito uz temperaturu, kao i napadi ili nagle neurološke promene zahtevaju hitan veterinarski pregled. Prognoza zavisi od uzroka, težine bolesti i pravovremenog lečenja.