Mastitis je upala jedne ili više mlečnih žlezda. Najčešće se javlja kod kuja koje doje, a može nastati i tokom stvaranja mleka u lažnoj trudnoći. Često je povezan sa bakterijskom infekcijom, kojoj mogu pogodovati povrede sisa i zastoj mleka. Otok ili čvrsta promena u mlečnoj žlezdi nisu sami po sebi dokaz mastitisa; veterinar treba da ih razlikuje od drugih promena, uključujući tumore.
Tipični znaci su otok, toplina, crvenilo, bol i otvrdnuće zahvaćene žlezde. Mleko može promeniti boju ili gustinu i sadržati krv ili gnoj, ali u blažim slučajevima promene nisu uvek očigledne. Kod težih oblika mogu se javiti malaksalost, povišena telesna temperatura i gubitak apetita. Kuja zbog bola može izbegavati dojenje, a štenad slabo napredovati. Izrazita malaksalost, naglo pogoršanje ili tamnjenje kože zahvaćene žlezde zahtevaju hitnu veterinarsku procenu.
Dijagnoza se postavlja na osnovu veterinarskog pregleda, a po potrebi se dopunjuje analizom mleka, uključujući bakteriološki pregled i određivanje osetljivosti bakterija na antibiotike. Analiza krvi pomaže u proceni opšteg stanja, dok ultrazvuk može biti koristan kada se sumnja na apsces, odnosno šupljinu ispunjenu gnojem, ili druge promene u žlezdi.
Lečenje zavisi od uzroka i težine upale. Veterinar može propisati antibiotike kod bakterijske infekcije, lekove protiv bola i mere za zbrinjavanje zahvaćene žlezde; teži slučajevi mogu zahtevati bolničko lečenje ili hirurški zahvat. Pražnjenje mleka, obloge i eventualno zaustavljanje laktacije sprovode se prema njegovom uputstvu. Veterinar procenjuje i da li štenad sme da nastavi da sisa ili je potrebna zamenska ishrana. Održavanje čiste i suve prostirke, praćenje mlečnih žlezda i napredovanja štenaca, kao i pravovremeno zbrinjavanje povreda, mogu smanjiti rizik i pomoći ranom otkrivanju mastitisa.