Kvasnice roda Malassezia normalno mogu biti prisutne na koži i u spoljašnjem ušnom kanalu zdravih pasa, bez izazivanja bolesti. Kada se prekomerno razmnože i izazovu upalu, nastaje malasezijozis. Često su zahvaćeni kožni nabori, prostor između prstiju i spoljašnji ušni kanal, gde vlaga i masnoća mogu pogodovati njihovom razmnožavanju. Upala kože naziva se malasezijski dermatitis, a upala spoljašnjeg ušnog kanala malasezijski otitis.
Najčešći znaci uključuju svrab, crvenilo, neprijatan miris, masne naslage ili ljuštenje kože i gubitak dlake. Kod dugotrajnih promena koža može postati zadebljala i tamnija. Ako su zahvaćene uši, pas može tresti glavom i češati ih, a ušni kanal može biti crven, bolan i ispunjen neprijatno mirišućim sekretom. Slični znaci mogu imati i druge uzroke, a bakterijska infekcija može biti prisutna istovremeno.
Razvoju bolesti često pogoduju alergije, poremećaji orožavanja kože i određeni hormonski poremećaji. Izraženi kožni nabori, zadržavanje vlage i promene u lučenju masnoće takođe mogu povećati rizik. U nekim slučajevima doprinosi i dugotrajna primena antibiotika ili kortikosteroida. Malasezijozis nije nužno posledica loše higijene; kod ponavljanih epizoda važno je potražiti osnovno oboljenje.
Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu pregleda i mikroskopskog pregleda uzorka sa zahvaćene kože ili iz ušnog kanala. Sam nalaz kvasnica ne znači nužno bolest, jer mogu biti deo normalne mikroflore. Lečenje se najčešće zasniva na lokalnim preparatima protiv gljivica i kontroli osnovnog oboljenja. Kod proširenih ili težih oblika mogu biti potrebni lekovi protiv gljivica koji deluju na ceo organizam, uz veterinarski nadzor zbog mogućih neželjenih efekata.