Kvalitet života važan je za svakog psa, a posebno pri hroničnim ili teškim bolestima i u poznim godinama. Ne odnosi se samo na to koliko dugo pas živi, već i na to kako se oseća i kako provodi dane.
Procena obuhvata disanje bez napora, kontrolu bola, uzimanje hrane i vode, kretanje, odmor, obavljanje nužde i održavanje higijene. Važni su i interesovanje za okolinu, kontakt sa bliskim osobama i uživanje u aktivnostima koje pas voli. Otežano disanje u mirovanju zahteva hitnu veterinarsku procenu, bez obzira na ukupni kvalitet života.
Praćenje odnosa dobrih i loših dana može pomoći da se uoče promene. Korisno je beležiti apetit, bol, pokretljivost i interesovanje za omiljene aktivnosti, uz poređenje sa uobičajenim stanjem tog psa. Sve češći dani sa izraženim tegobama razlog su za razgovor sa veterinarom. Pojedinačan problem, poput inkontinencije ili otežanog kretanja, ne znači sam po sebi da je kvalitet života neprihvatljiv; važno je koliko psu smeta i koliko se može ublažiti lečenjem, negom ili prilagođavanjem okruženja.
Procena kvaliteta života ne zamenjuje veterinarski pregled, već pomaže u odlučivanju o lečenju i palijativnoj nezi, odnosno nezi usmerenoj na ublažavanje tegoba. Kada patnju nije moguće dovoljno ublažiti, sa veterinarom se može razmotriti i eutanazija. Produžavanje života nije isto što i očuvanje njegovog kvaliteta: korist i opterećenje svake terapije treba proceniti prema stanju i potrebama konkretnog psa.
