Kušingov sindrom nastaje kada je organizam psa duže vreme izložen prekomernom dejstvu kortizola ili kortikosteroidnih lekova koji deluju slično ovom hormonu. Kortizol stvaraju nadbubrežne žlezde, a važan je za metabolizam i odgovor na stres. Njegov dugotrajan višak dovodi do promena na koži, slabljenja mišića i drugih zdravstvenih problema.
Najčešći uzrok je tumor hipofize koji podstiče nadbubrežne žlezde da stvaraju previše kortizola. Drugi oblik nastaje zbog tumora nadbubrežne žlezde koji luči kortizol. Jatrogeni oblik, odnosno oblik izazvan lečenjem, može nastati tokom dugotrajne primene kortikosteroidnih lekova, čak i kada se koriste prema preporuci veterinara.
Znaci se obično razvijaju postepeno i uključuju pojačanu žeđ, obilnije i češće mokrenje, pojačan apetit, uvećan ili viseći stomak, simetrično proređivanje dlake, tanku kožu, slabost mišića i pojačano dahtanje. Mogu se javiti ponavljane infekcije kože ili mokraćnih puteva, a povećan je i rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Ovi znaci nisu specifični samo za Kušingov sindrom i sami ne potvrđuju dijagnozu.
Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu simptoma, podataka o primeni lekova, kliničkog pregleda, analiza krvi i urina i posebnih hormonskih testova. Jedno merenje kortizola nije dovoljno za potvrdu, jer na rezultat utiču stres i druge bolesti. Ultrazvuk abdomena, a po potrebi CT ili magnetna rezonanca, mogu pomoći u utvrđivanju uzroka i planiranju lečenja.
Lečenje zavisi od uzroka. Često se koriste lekovi koji smanjuju stvaranje kortizola, uz redovne kontrole njihovog dejstva i bezbednosti. Kod određenih tumora može se razmotriti operacija. Ako je sindrom posledica primene kortikosteroida, veterinar planira postepeno prilagođavanje ili ukidanje terapije; ti lekovi se ne smeju samoinicijativno naglo obustaviti. Prognoza zavisi od oblika bolesti, pratećih problema i odgovora na lečenje, a mnogi psi uz odgovarajuću terapiju mogu imati dobar kvalitet života.