Kontrola jačine ugriza razvija se naročito u štenećem uzrastu, kroz igru i povratne reakcije drugih pasa i ljudi. Kod vrlo mladih štenaca grickanje i prejak pritisak zubima mogu biti deo normalnog razvoja, ali sami po sebi nisu dokaz agresivnosti. Učenje se može podržati mirnim prekidanjem igre kada ugriz zaboli i ponudom odgovarajuće igračke, bez fizičkog kažnjavanja. Kontrola jačine ugriza nije isto što i prestanak grickanja: pas može i dalje koristiti usta u igri, ali uz manji pritisak. Prihvatanje igračke umesto ruke pokazuje preusmeravanje ponašanja, a ne nužno bolju kontrolu pritiska zubima. Ova veština ne garantuje da pas nikada neće snažno ugristi, naročito ako je uplašen ili trpi bol.