Traheja, odnosno dušnik, sprovodi vazduh od grkljana do bronhija. Njenu potporu čine hrskavični prstenovi, a zadnji deo zida zatvara membrana. Kod kolapsa traheje oslabljena hrskavica i opušten membranski zid omogućavaju sužavanje disajnog puta, čiji se stepen može menjati tokom disanja. Stanje se najčešće javlja kod pasa malih i patuljastih rasa. Gojaznost, dim cigareta i pridružene bolesti disajnih puteva mogu pogoršati simptome. Tipičan znak je suv, grub kašalj nalik gakanju guske, koji se može pojačati pri uzbuđenju, naporu, uzimanju hrane ili vode i pritisku ogrlice na vrat. Sam kašalj nije dovoljan za dijagnozu, jer se javlja i kod drugih bolesti. Veterinar procenjuje stanje pregledom i snimanjem disajnih puteva, a po potrebi i endoskopskim pregledom njihove unutrašnjosti. Otežano disanje, plavičaste sluzokože ili gubitak svesti zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Lečenje obuhvata kontrolu telesne težine, izbegavanje dima i pritiska na vrat, korišćenje amova umesto ogrlice i lekove koje propisuje veterinar. Kod teških slučajeva koji ne reaguju dovoljno na ove mere mogu se razmotriti specijalistički zahvati, uključujući postavljanje stenta koji održava dušnik otvorenim.