Pas se najčešće zarazi gutanjem zaraznih oocista, oblika parazita koji se izlučuju izmetom i sazrevaju u spoljašnjoj sredini. One mogu dospeti u organizam preko kontaminirane hrane, vode, zemlje ili predmeta. Štenad se mogu zaraziti u sredini zagađenoj izmetom majke ili drugih pasa; infekcija se ne prenosi majčinim mlekom. Koksidije se razmnožavaju u ćelijama crevne sluzokože i mogu ih oštetiti. Mnogi zaraženi psi nemaju simptome, dok su štenad, psi sa oslabljenim imunitetom i psi iz prenatrpanih ili nehigijenskih uslova pod većim rizikom od razvoja bolesti. Mogući znaci su dijareja, ponekad sa sluzi ili krvlju, slabiji apetit, povraćanje, malaksalost i dehidracija. Ovi znaci nisu specifični za koksidiozu, pa veterinar postavlja dijagnozu na osnovu pregleda psa i analize izmeta. Lečenje određuje veterinar, a uklanjanje izmeta i održavanje higijene pomažu u smanjenju širenja infekcije. Štene sa jakom dijarejom, malaksalošću ili znacima dehidracije treba što pre odvesti veterinaru.