Hipotireoidizam je smanjena funkcija štitne žlezde koja dovodi do nedostatka njenih hormona. Hormoni štitne žlezde, T4 i T3, učestvuju u regulaciji metabolizma, pa njihov nedostatak utiče na više sistema u organizmu. Najčešći je primarni hipotireoidizam, koji nastaje zbog oštećenja same žlezde, obično usled zapaljenja izazvanog imunskim sistemom ili propadanja tkiva nepoznatog uzroka. Mnogo ređe uzrok je poremećaj hipofize, žlezde koja hormonom TSH podstiče rad štitne žlezde.
Znaci se obično razvijaju sporo i mogu se javiti i kod drugih bolesti. Uključuju gojenje bez povećanog unosa hrane, usporenost, slabiju izdržljivost i lošu toleranciju na hladnoću. Dlaka može postati ređa, lošijeg kvaliteta i sporije rasti. Mogu se javiti obostrano simetričan gubitak dlake, naročito na trupu, gubitak dlake na mestima trenja, potamnjenje kože, perutanje i ponavljane infekcije kože i ušiju. U težim slučajevima moguć je miksedem, odnosno zadebljanje i oticanje kože zbog nakupljanja određenih materija u tkivu. Ređe se javljaju usporen rad srca ili neurološke smetnje.
Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu simptoma, pregleda i laboratorijskih analiza. Najčešće se mere ukupni T4 i TSH, a po potrebi i slobodni T4. Sam nizak T4 nije dovoljan za dijagnozu: druge bolesti i pojedini lekovi mogu sniziti njegovu vrednost i kada štitna žlezda nije obolela. Ni normalna vrednost TSH ne isključuje hipotireoidizam. Rezultati se zato tumače zajedno sa kliničkom slikom, a opšta i biohemijska analiza krvi mogu pružiti dodatne podatke.
Lečenje se zasniva na nadoknadi hormona levotiroksinom. Veterinar određuje i prilagođava dozu prema odgovoru psa na terapiju i kontrolnim nalazima hormona. Kod trajnog hipotireoidizma terapija je doživotna, a prognoza je uglavnom dobra uz pravilno lečenje i praćenje. Veoma retko, težak nelečen hipotireoidizam može dovesti do životno ugrožavajućeg stanja sa poremećajem svesti, poznatog kao miksedemska koma.