Izraz hiperfiksacija opisuje situaciju u kojoj pas dugo i intenzivno prati neki nadražaj i teško preusmerava pažnju na vodiča ili drugi zadatak. Za razliku od prolazne radoznalosti, takva usmerenost se teško prekida. Mogu je pratiti napeto telo, drhtanje, zatezanje povoca, pokušaji približavanja ili cviljenje, ali ovi znaci nisu specifični za hiperfiksaciju i sami ne objašnjavaju zašto se pas tako ponaša.
Poseban oprez je potreban kada je pažnja usmerena na mačku ili drugu malu životinju, naročito ako pas pokušava da je juri. Pokret druge životinje može pokrenuti poteru, ali intenzivno gledanje samo po sebi ne dokazuje nameru napada. Procena bezbednosti zato ne treba da se zasniva na jednom signalu, poput mahanja repom, niti na jednom kratkom mirnom susretu.
Kada pas teško prekida fokus, visoka pobuđenost može otežati reagovanje na poznate signale i učenje, ali ne znači da pas uopšte ne može da uči. Prioritet su bezbedna udaljenost i, po potrebi, fizičko odvajanje, a ne forsiranje približavanja. Ako se ovakvo ponašanje često ponavlja ili ugrožava bezbednost, korisna je stručna procena ponašanja.