Heterohromija kod pasa povezana je sa razlikama u količini i rasporedu melanina, pigmenta koji daje boju dužici, obojenom delu oka. Urođena heterohromija obično postaje uočljiva tokom razvoja boje očiju kod šteneta i ostaje trajna osobina. Sama po sebi najčešće ne narušava vid, ali ne isključuje mogućnost drugih očnih poremećaja.
Heterohromija može biti potpuna, kada su dužice dva oka različite boje; sektoralna, kada deo jedne dužice ima drugačiju boju od ostatka; i centralna ili prstenasta, kada se oko zenice vidi prsten drugačije boje od spoljašnjeg dela dužice.
Neke nasledne osobine koje utiču na pigmentaciju dlake mogu uticati i na boju dužica, pa se heterohromija češće viđa kod pasa sa merle (mramornim) uzorkom dlake. Sreće se i kod sibirskih haskija, nezavisno od tog uzorka, kao i kod australijskih ovčara, border kolija i taksi. Može se javiti i kod drugih rasa i mešanaca.
Urođena, stabilna razlika u boji dužica, bez drugih promena na očima, najčešće nije razlog za zabrinutost. Međutim, nova promena boje ili izgleda oka može biti povezana sa povredom, upalom ili drugim očnim oboljenjem; nije svaka takva promena heterohromija. Potreban je veterinarski pregled, a po potrebi i pregled veterinarskog oftalmologa. Ako su prisutni bol, crvenilo, žmirkanje ili slabiji vid, pregled ne treba odlagati.