Engleski seter je prvobitno uzgajan za pronalaženje pernate divljači i označavanje njenog položaja lovcu. Naziv seter povezuje se sa nekadašnjim načinom rada, pri kojem bi pas čučnuo ili legao kada pronađe divljač, pre njenog hvatanja mrežom. Rasu odlikuju skladna građa, duboke grudi i duga, svilenkasta, blago talasasta dlaka, sa dužim pramenovima na ušima, nogama, repu i donjoj strani tela. Tipična boja je bela sa sitnim crnim, narandžastim, limunžutim ili jetrenosmeđim pegama; postoji i trobojna varijanta sa oznakama paleža. Ovakav pegav uzorak naziva se belton. Engleski seter je uglavnom druželjubiv i živahan, ali temperament i brzina učenja razlikuju se među jedinkama. Može biti dobar porodični pas za aktivne ljude koji mu obezbeđuju dovoljno kretanja, njuškanja i mentalne stimulacije. Važni su rana socijalizacija i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju, naročito pouzdan dolazak na poziv zbog izraženog lovačkog nagona. Duga dlaka zahteva redovno četkanje.