Demodikoza nastaje kada se grinje iz roda Demodex, koje žive pretežno u folikulima dlake, prekomerno razmnože i izazovu promene na koži. Demodex je naziv grinja, a demodikoza naziv bolesti. Razvoju bolesti mogu doprineti nasledna predispozicija i poremećaji imunskog odgovora. Kod odraslih pasa, naročito ako se bolest prvi put javlja, veterinar može ispitati postojanje osnovne bolesti ili uticaj lekova koji potiskuju imunitet.
Demodikoza se javlja u lokalizovanom i generalizovanom obliku. Lokalizovani oblik zahvata nekoliko manjih, ograničenih područja kože, često na licu i prednjim nogama. Generalizovani oblik zahvata brojne promene ili veće površine kože i može biti teži, naročito uz sekundarnu bakterijsku infekciju. Zahvaćenost šapa može otežati lečenje.
Najčešći znaci su opadanje dlake, crvenilo i ljuštenje kože. Mogu se javiti i komedoni, odnosno zapušeni otvori folikula nalik mitiserima, kao i gnojne promene i kraste. Svrab ne mora biti prisutan, ali može biti izražen uz sekundarnu infekciju. Kod teške, komplikovane bolesti moguće je pogoršanje opšteg stanja. Ovi znaci nisu dovoljni da se bez pregleda potvrdi demodikoza.
Dijagnoza se najčešće postavlja veterinarskim pregledom i mikroskopskim pregledom dubokih kožnih strugotina. Po potrebi se koriste i druge metode uzorkovanja. Lečenje zavisi od oblika bolesti, starosti psa, prisustva sekundarnih infekcija i osnovnog zdravstvenog stanja. Samostalno lečenje i upotreba kućnih ili narodnih sredstava nisu preporučljivi.
Demodikoza pasa ne smatra se zaraznom pri uobičajenom kontaktu među psima i ne prenosi se na ljude. Grinje se najčešće prenose sa majke na štence tokom bliskog kontakta u prvim danima života, što samo po sebi ne znači da će štenci oboleti. Zbog moguće nasledne predispozicije, naročito kod generalizovane demodikoze koja počinje u mladosti, oboleli psi se ne preporučuju za uzgoj.