Naziv dekorativni psi obično se koristi za male rase koje se prvenstveno drže kao psi za društvo. Neke su dugo uzgajane za tu ulogu, dok druge potiču od pasa sa drugačijom namenom, poput lova. Izraz nije sasvim precizna kinološka kategorija: psi za društvo nisu nužno mali, a mali psi ne pripadaju svi istoj grupi rasa.
Mala veličina može olakšati držanje u stanu, ali sama po sebi ne garantuje miran temperament ili male potrebe za aktivnošću. Ovim psima su potrebni svakodnevne šetnje, igra, vaspitanje i kontakt sa ljudima. Podnošenje samoće razlikuje se među pojedincima, pa psa treba postepeno navikavati na ostajanje bez društva.
Rase koje se nazivaju dekorativnim razlikuju se po temperamentu, nivou aktivnosti, dlaci, potrebama za negom i zdravstvenim osobenostima. Neke zahtevaju redovno šišanje i četkanje, dok je kod drugih nega dlake jednostavnija. Brahicefalične rase, odnosno rase sa skraćenom njuškom, mogu imati teškoće sa disanjem i slabije podnositi vrućinu i napor; izraženost ovih problema razlikuje se od psa do psa.
Dekorativni psi mogu biti kratkodlaki, dugodlaki ili bezdlaki. U ovu široko shvaćenu kategoriju često se ubrajaju bišoni, patuljaste i toy pudle, čivave, pekinezeri i mali španijeli za društvo. Njihove potrebe treba procenjivati prema konkretnoj rasi i pojedinačnom psu, a ne samo prema ovom zajedničkom nazivu.