Besnilo kod pasa izaziva virus besnila, koji pripada rodu Lyssavirus. Pas se najčešće zarazi ugrizom zaražene životinje, kada njena pljuvačka dospe u ranu. Prenos je moguć i ako zaražena pljuvačka dospe na oštećenu kožu ili sluzokožu. Virus se duž nerava širi do mozga i kičmene moždine.
Period od zaraze do pojave prvih znakova najčešće traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali može biti i kraći ili duži. Njegovo trajanje zavisi, između ostalog, od mesta i težine ugriza i količine unetog virusa.
Kod pasa se opisuju dva glavna oblika bolesti: pobuđujući i paralitični, čiji se znaci mogu preklapati. Pobuđujući oblik može uključivati nagle promene ponašanja, razdražljivost, agresivnost, dezorijentaciju i besciljno lutanje. Kod paralitičnog oblika izraženiji su slabost i postepena paraliza. Mogu se javiti i otežano gutanje, pojačano slinjenje, spuštena vilica i nesiguran hod. Agresivnost nije obavezan znak, a nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne potvrđuje besnilo. Bolest napreduje i dovodi do smrti, najčešće usled paralize mišića za disanje.
Nakon pojave simptoma nema pouzdanog izlečenja. Vakcinacija pasa i izbegavanje kontakta sa sumnjivim životinjama ključne su mere prevencije. Ako se sumnja na besnilo, ne treba prilaziti psu niti dodirivati njegovu pljuvačku, već odmah obavestiti veterinara. Osoba koju je životinja ugrizla ili čija je pljuvačka dospela na oštećenu kožu ili sluzokožu treba odmah da opere izloženo mesto i hitno se javi lekaru radi procene i zaštite nakon izlaganja, bez čekanja na simptome.