Ataksija se ispoljava kao nestabilan hod, nekoordinisani pokreti i otežano održavanje ravnoteže. Promene mogu zahvatiti udove, glavu, trup ili celo telo. Kod pasa se razlikuju tri glavna oblika: cerebelarna ataksija, povezana sa malim mozgom, proprioceptivna ataksija, povezana sa osećajem položaja tela, i vestibularna ataksija, povezana sa sistemom za ravnotežu.
Cerebelarna ataksija nastaje kada je zahvaćen mali mozak, koji učestvuje u koordinaciji pokreta. Pas može praviti preterano velike korake i imati drhtanje glave koje se pojačava pri pokušaju da izvede određeni pokret. Proprioceptivna ataksija je povezana sa poremećajem prenosa informacija o položaju udova, često zbog oštećenja kičmene moždine. Pas može nepravilno postavljati šape, vući prste po podlozi i trošiti kandže. Vestibularna ataksija nastaje zbog poremećaja sistema za ravnotežu u unutrašnjem uhu ili njegovih veza u mozgu. Može biti praćena naginjanjem glave, nevoljnim ritmičnim pokretima očiju (nistagmusom), širokim stavom i padanjem na jednu stranu.
Uzroci ataksije su brojni i uključuju urođene i nasledne poremećaje, degenerativna oboljenja, tumore, upale, infekcije, povrede, metaboličke poremećaje i trovanja. Zavisno od uzroka, mogu se javiti i drugi znaci, poput slabosti, mučnine, povraćanja ili promena ponašanja. Sam izgled hoda nije dovoljan da se utvrdi uzrok. Iznenadna pojava ataksije, brzo pogoršanje ili nemogućnost stajanja zahtevaju hitan veterinarski pregled.
Veterinar procenjuje hod i obavlja neurološki pregled, a uzrok se po potrebi ispituje analizama krvi i urina, snimanjem i drugim dijagnostičkim postupcima. Lečenje i mogućnost oporavka zavise od osnovnog uzroka: kod nekih pasa dolazi do značajnog poboljšanja, dok kod drugih poremećaj može biti trajan ili napredovati. Podrška može uključivati pomoć pri kretanju, prilagođenu rehabilitaciju i bezbedno okruženje bez klizavih površina i nezaštićenih stepenica. Kontrola bola je potrebna ako osnovno stanje izaziva bol; sama ataksija ne mora biti bolna.