Vodite štene napolje redovno, hvalite ga, dajete poslasticu, provedete tamo desetak ili petnaest minuta - i ono se ipak vrati u kuću i upiški se posle dvadeset minuta. To ume da izludi i mirne ljude. Posebno kada imate utisak da pas „zna“ gde treba da obavi nuždu, a nezgode se i dalje nižu iz dana u dan.

Kod šteneta starog oko 12 nedelja to još nije neobično, naročito ako je reč o manjem psu. Važno je, međutim, razlikovati šta je normalno za uzrast, a šta je znak da trening treba bolje organizovati ili da treba proveriti zdravstveno stanje. Najveća greška u ovoj fazi je da se frustracija pretvori u grdnju, kažnjavanje ili zaključak da je pas tvrdoglav.

Kada tromesečno štene i dalje stalno piški u kući posle izlaska napolje

Tipična situacija izgleda ovako: štene izlazi napolje na svakih sat vremena, dobije poslasticu i pohvalu kada obavi nuždu, ali u kući ipak ima nezgode na svakih 15 do 30 minuta čim mu se ukaže prilika. Vlasniku to deluje kao potpuni izostanak napretka. U stvarnosti, kod tako mladog psa trening obavljanja nužde napolju često je još daleko od završenog.

Sa 12 nedelja mnogi štenci tek počinju da povezuju rutinu, mesto i osećaj olakšanja. Ako je pas manje rase ili mešanac koji će kao odrastao biti sitniji, kontrola bešike obično dolazi sporije nego kod većih i fizički zrelijih štenaca. To ne znači da trening ne funkcioniše. Znači da je štene još u razvoju i da mu treba mnogo manje prostora za grešku nego što ljudi često misle.

Zašto se to dešava i kada deluje da štene „već zna“

Jedna od najčešćih zabuna je uverenje da pas, čim se napolju isprazni kada ga izvedete, automatski razume da u kući to nikada ne sme da uradi. To nije ista stvar. Štene može sasvim lepo da nauči da se napolju isplati piškiti jer tada dobija pohvalu i poslasticu, a da istovremeno još nema dovoljno razvijenu samokontrolu da potrebu zadrži u zatvorenom prostoru.

Kod veoma mladih pasa kontrola brzo „popusti“ tokom igre, trčanja, uzbuđenja, istraživanja stana ili kada se probude iz dremke. Tada satnica pada u drugi plan. Pas koji u miru može da izdrži nešto duže, tokom aktivnosti može da se upiški mnogo brže. Zato nije dovoljno gledati samo koliko je vremena prošlo od prethodnog izlaska.

Manji psi često imaju i manju toleranciju na čekanje, pa kod njih vlasnici neretko očekuju previše prerano. Još jedna zabluda je oslanjanje na starijeg psa u kući. To što štene prati odraslog psa do vrata ili izađe za njim ne znači da je shvatilo ceo obrazac. Mnogi psi bez problema „kopiraju“ razne kućne navike, ali obavljanje nužde je oblast u kojoj imitacija sama po sebi često nije dovoljna.

Greške koje otežavaju navikavanje na nuždu

Kada nezgode traju nedeljama, ljudi prirodno počnu da računaju koliko bi štene „već trebalo“ da izdrži. Tu nastaje problem. Očekivanje da pas od tri meseca redovno bude suv dva do četiri sata tokom dana često je nerealno, posebno kod sitnijih štenaca i u trenucima kada su budni, aktivni i uzbuđeni.

Još gore je kada se na nezgodu odgovara vikom, pljeskanjem, naglim jurenjem ka psu ili fizičkom korekcijom. Takve reakcije ne objašnjavaju psu šta treba da uradi. One samo prave pritisak oko samog čina mokrenja. Posledica može biti da štene počne da se krije iza nameštaja, da traži ćoškove ili da izbegava da obavi nuždu pred vlasnikom, čak i napolju.

Pas ne postaje uredniji zato što se uplašio. Najčešće samo postane veštiji u skrivanju nezgode.

Vrlo je važno i da vlasnik ne pripisuje štenetu inat, prkos ili svesno „izazivanje“. Tromesečno štene nije neposlušan protivnik nego beba životinja koja još nema stabilnu fizičku kontrolu i jasnu rutinu. Kada ga posmatramo kao da nam namerno pravi problem, lako skliznemo u metode koje usporavaju napredak.

Pre nego što okrivite ponašanje, proverite zdravstveni razlog

Ako štene čučne i piški neobično često, čak i kada ga izvodite vrlo redovno, treba imati na umu i mogući medicinski uzrok. Infekcija urinarnog trakta je jedan od razloga zbog kojih pas može mokriti češće nego što biste očekivali za uzrast.

Naročito obratite pažnju ako imate utisak da štene mokri sitno, često zauzima položaj za mokrenje, deluje kao da ne može da izdrži ni kratko, ili ako napredak potpuno stoji uprkos doslednoj rutini. To ne znači automatski da postoji zdravstveni problem, ali znači da vredi zakazati pregled kod veterinara umesto da sve pripišete „lošem ponašanju“.

Stroži raspored koji štenetu daje manje prilika da pogreši

Kada su nezgode vrlo česte, rešenje obično nije još glasnija korekcija, već strože upravljanje prostorom i vremenom. Štene koje nema slobodu da luta po kući ima mnogo manje šanse da se neprimetno upiški. U ovoj fazi kavez može biti veoma koristan alat, pod uslovom da se koristi mirno i smisleno.

Praktično to izgleda ovako: štene ide napolje, a zatim ili dobija kratko, pažljivo nadgledano vreme van kaveza ako je obavilo nuždu, ili se vraća u kavez na kraći period ako nije. Sloboda po stanu ne treba da bude podrazumevana, već nagrada koja dolazi tek posle uspešnog izlaska.

Važno je i da kavez bude odgovarajuće veličine. Pas treba da može da legne, ustane i okrene se, ali ne da ima toliko prostora da jedan ugao koristi za mokrenje, a drugi za ležanje. Mnogi psi prirodno izbegavaju da prljaju mesto gde spavaju, pa pravilna veličina kaveza može pomoći da se ta sklonost iskoristi u treningu.

  • Izvedite štene odmah nakon buđenja.

  • Izvedite ga posle jela i ubrzo posle pijenja vode.

  • Izvedite ga posle igre, trčanja i većeg uzbuđenja.

  • Izvedite ga posle dremke, čak i ako je kratko spavalo.

  • Slobodno kretanje po kući dozvolite samo kratko i samo kada je napolju upravo obavilo nuždu.

Kod šteneta koje trenutno ima nezgode na svakih 15 do 30 minuta, sat vremena između izlazaka možda je jednostavno predugo kada je budno i aktivno. Nekoliko dana strožeg režima često da jasniju sliku nego opušteniji pristup koji ostavlja previše prostora za neuspeh.

Kako da reagujete na nezgodu, a da ne usporite napredak

Ako uhvatite štene baš u trenutku kada je počelo da mokri, dovoljno je da ga mirno i kratko prekinete, bez drame, pa odmah iznesete napolje. Ako tamo nastavi ili završi, pohvalite ga i nagradite. Poenta je da nagrada stigne na pravom mestu, a ne da pas iz cele situacije zapamti samo da je čovek postao strašan.

Ako je nezgoda već završena, nema smisla vraćati psa do mesta i objašnjavati mu šta je uradio. Očistite bez pažnje i bez ljutnje. Za čišćenje koristite enzimsko sredstvo, jer obični deterdženti često uklone miris nama, ali ne i psu. Ako miris ostane, to mesto lako postaje „toalet“ i sledeći put.

Prednosti

  • Mirno prekinite štene ako ga zateknete usred mokrenja.

  • Odmah ga odnesite ili izvedite napolje.

  • Nagradite samo obavljanje nužde napolju.

  • Držite ga pod nadzorom ili ograničenog kada nije vreme za slobodu.

  • Napravite sebi pauzu ako osećate da vas frustracija preplavljuje.

Nedostaci

  • Nemojte vikati, juriti psa po kući ili ga kažnjavati zbog nezgode.

  • Nemojte koristiti fizičku korekciju niti gurati njušku ka mokraći.

  • Nemojte pretpostavljati da pas to radi iz inata.

  • Nemojte davati previše slobode prerano.

  • Nemojte ignorisati mogućnost veterinarskog pregleda ako napredak izostaje.

I još nešto što se retko kaže dovoljno jasno: ako ste na ivici živaca, sklonite štene na bezbedno mesto, na primer u kavez sa poslasticom, i uzmite pet minuta za sebe. To nije odustajanje od treninga. To je način da sprečite da jedan težak dan preraste u lošu naviku i za psa i za vlasnika.

Kod ovako mladog šteneta cilj nije savršenstvo preko noći, već niz malih uspeha koji se ponavljaju dovoljno često da postanu navika. Kada se očekivanja spuste na realan nivo, nadzor pojača, a zdravstveni problem isključi, čak i pas koji danas piški po kući na svakih pola sata može početi da pravi vrlo jasan pomak.