Šta novi vlasnici šteneta najčešće požele da su znali ranije

U glavi je slika slatkog, razigranog psa koji brzo uči. U stvarnosti dobijete mladunče sa oštrim zubićima, kratkim rasponom pažnje, čestim potrebama za toaletom i talentom da pronađe baš ono što ne sme da žvaće. To ne znači da nešto radite pogrešno. Prve nedelje umeju da budu naporne, a najveće olakšanje često donesu sasvim prizemne stvari: dovoljno odmora, bezbedno okruženje, doslednost i realna očekivanja.

Štenetu nije uvek potrebno još igre

Nove vlasnike često iznenadi koliko štenetu treba sna. Jurcanje po stanu, jače grickanje i teško smirivanje ponekad prate premor, a ne manjak aktivnosti. Ipak, samo po ponašanju ne možete pouzdano zaključiti da je štene umorno: možda mora da obavi nuždu, nečega se plaši, nešto ga boli ili mu nedostaje primerena aktivnost.

Posle toaleta, kratke igre ili vežbe ponudite mirno mesto za odmor. Ne pokušavajte da svako uzbuđenje rešite dodatnom jurnjavom. Posmatrajte kada se vaše štene najlakše smiruje i tome prilagodite dan, umesto da pratite krutu satnicu. Ako se ponašanje naglo promeni ili uz nemir postoje bol, povraćanje, proliv ili izrazita malaksalost, obratite se veterinaru.

Cilj nije da štene bude iscrpljeno, već da ima dobru smenu aktivnosti, odmora i prilika za obavljanje nužde.

Uredite prostor tako da greške budu manje verovatne

Mnogo je lakše skloniti cipele, kablove, lekove i sredstva za čišćenje nego ceo dan zaustavljati štene. Ogradica, pregrada ili jedna bezbedna prostorija mogu olakšati nadzor i odmor. Slobodu po kući širite postepeno, kako štene uči kućna pravila.

Boks može biti koristan ako se uvodi postepeno, uz prijatna iskustva i dobrovoljan ulazak. Ne koristite ga kao kaznu niti kao zamenu za kontakt, kretanje i toalet. Štene koje paniči, uporno pokušava da izađe ili se može povrediti ne treba ostavljati zatvoreno da se „isplače“. Vratite se lakšem koraku privikavanja i po potrebi potražite stručnu pomoć.

Rutina treba da bude predvidiva, ali prilagodljiva

Predvidiv redosled aktivnosti pomaže štenetu da se snađe: buđenje, toalet, obrok ili kratka aktivnost, pa ponovo prilika za toalet i odmor. Ne mora sve da bude u minut. Fleksibilnost ipak ne znači da odlažete izlazak kada štene pokazuje da mora da obavi nuždu ili da zanemarujete raspored hranjenja koji odgovara njegovom uzrastu i zdravlju.

Ponudite priliku za obavljanje nužde nakon buđenja, obroka i igre, kao i kada štene njuška pod, kruži ili postaje nemirno. Nagradite ga odmah pošto završi na željenom mestu. Nezgode očistite bez grdnje. Podloge u stanu mogu biti praktične u nekim uslovima, ali prelazak na obavljanje nužde isključivo napolju tada može zahtevati dodatno učenje. Bezbedno mesto za izlazak odaberite uz savet veterinara o lokalnom riziku od zaraznih bolesti.

Sa treningom krenite odmah, ali kratko i jasno

Rani trening ne mora da bude komplikovan. Korisni počeci su odazivanje na ime, dolazak na poziv, dodirivanje dlana njuškom, odustajanje od predmeta i miran pozdrav. Vežbajte kratko, prvo u mirnom prostoru, pa tek onda uz više ometanja. Završite dok štene još može da prati zadatak.

Nagrade birajte prema tome šta štene voli i šta mu odgovara. Koristite sitne komade bezbedne hrane primerene uzrastu, a poslastice uračunajte u dnevni unos. Deo redovnog obroka možete iskoristiti tokom vežbe ako je štenetu zanimljiv. Hranu ne uskraćujte da biste ga naterali da sarađuje.

Umesto da samo govorite šta ne sme, pokažite mu šta može: za grickanje ponudite igračku, nagradite četiri šape na podu, a puštanje predmeta učite kroz razmenu. Ne jurite štene i ne otimajte mu stvari. Opasne predmete držite van domašaja; ako proguta nešto potencijalno štetno, odmah kontaktirajte veterinara.

Dobar trener ili škola za štence mogu pomoći da naučite da prepoznate nelagodu i pravovremeno nagradite poželjno ponašanje. Birajte rad zasnovan na nagrađivanju, bez zastrašivanja, fizičkog kažnjavanja i obećanja da će pas biti „sređen“ za nekoliko časova.

Socijalizacija nije upoznavanje sa svima

Socijalizacija znači da štene postepeno stiče prijatna ili neutralna iskustva sa svetom. To obuhvata različite ljude, zvuke, podloge, saobraćaj, opremu i nežno rukovanje telom. Ne mora da pozdravi svakog prolaznika niti da se igra sa svakim psom. Posmatranje sa bezbedne udaljenosti takođe je vredno iskustvo.

Ne čekajte da svi mogući rizici nestanu da biste započeli upoznavanje sveta, ali način izlaganja uskladite sa veterinarom. Vakcinalni status, zdravstveno stanje i lokalna prisutnost zaraznih bolesti utiču na izbor mesta i kontakata. Nošenje šteneta ili posmatranje iz čistog, bezbednog prostora mogu biti neke od mogućnosti.

Birajte kratke susrete sa zdravim, mirnim psima čije ponašanje poznajete ili pažljivo vođene grupe za štence. Park sa nepoznatim psima nije neophodan za socijalizaciju i teško je kontrolisati šta će se u njemu dogoditi. Važniji su kvalitet iskustva i mogućnost da se štene udalji nego broj upoznavanja.

• Dopustite štenetu da posmatra i prilazi svojim tempom; nemojte ga vući ka onome čega se plaši.

• Ako se ukoči, skriva, pokušava da pobegne ili odbija kontakt, povećajte udaljenost ili završite susret.

• Dodirivanje šapa, ušiju i usta uvodite kratko i nežno, uz nagradu, bez prisilnog zadržavanja.

• Nagrađujte i mirno posmatranje prolaznika i pasa, ne samo direktno druženje.

Pravila birajte za psa koji će odrasti

Korisno pitanje glasi: da li bi mi ovo odgovaralo i kada pas odraste? Skakanje na goste ili grickanje ruku sada možda deluju bezazleno, ali kasnije mogu smetati. Pravila o nameštaju ili krilu stvar su vašeg izbora; važnije je da su jasna i da ih ukućani sprovode na sličan način. Doslednost nije isto što i strogost.

Očekivanja prilagodite uzrastu, temperamentu, zdravlju i potrebama konkretnog psa. Rasa ili tip mogu nagovestiti određene sklonosti, ali ne određuju ponašanje svakog pojedinca. Poređenje sa tuđim štenetom retko pomaže koliko praćenje sopstvenog napretka.

Postepeno učite i kratko odvajanje. Počnite u bezbednom prostoru, odsustvom koje štene može mirno da podnese, makar trajalo svega nekoliko sekundi. Produžavajte tek kada je opušteno. Uporno zavijanje, dahtanje, panični pokušaji bekstva ili nemogućnost smirivanja nisu neposlušnost koju treba ignorisati: smanjite zahtev i potražite savet veterinara ili stručnjaka za ponašanje.

Greške koje je lakše sprečiti nego ispravljati

Vikanje, udaranje i kažnjavanje nakon nezgode ne uče štene gde treba da obavi nuždu ili šta treba da žvaće. Mogu izazvati strah i skrivanje ponašanja od vlasnika. Ako ga zateknete kako počinje da obavlja nuždu unutra, bez zastrašivanja ga odvedite na predviđeno mesto. Ako je već završilo, očistite i sledeći put ponudite raniji izlazak.

Pažnja može nenamerno održavati skakanje ili lajanje, pa vredi nagrađivati mirnije načine traženja kontakta. Ipak, cviljenje nije automatski „traženje pažnje“: prvo proverite da li štene mora u toalet, oseća bol, strah ili nelagodu. Ne odlažite osnovnu potrebu u pokušaju da ga naučite strpljenju.

Ni fizičko iscrpljivanje nije prečica do mirnog psa. Birajte kraće šetnje prilagođene štenetu, njuškanje, slobodno istraživanje bezbednog prostora i kontrolisanu igru sa pauzama. Izbegavajte forsirano trčanje, ponavljano skakanje sa visine i dugo bacanje loptice kao glavni način zamaranja. Opterećenje prilagodite razvoju i savetu veterinara, naročito ako štene šepa, deluje ukočeno ili nerado ustaje.

Kad vam je svega preko glave

Napredak retko ide pravolinijski. Jednog dana sve deluje jednostavno, a sledećeg se ponovo dogode nezgode i ruke završe pune tragova zubića. To samo po sebi ne znači da trening ne radi. Vratite se osnovama: dovoljno odmora, češći toalet, manje iskušenja i nekoliko kratkih, uspešnih vežbi.

Ako osetite da gubite strpljenje, smestite štene na bezbedno mesto uz zadovoljene osnovne potrebe i napravite kratku pauzu ili zamolite nekoga da vas odmeni. Tražiti pomoć nije neuspeh. Ostavljajte prostor i za uživanje: snimite kako trči, kako spava i kako se igra. Ne morate imati savršeno štene da biste gradili dobar odnos.