Prvih dana sa novim štenetom može biti povlačenja, uznemirenosti i grickanja u igri. Ipak, ugriz deteta u lice koji probije kožu ne treba pripisivati samo privikavanju. Ako pas zatim ukočeno posmatra dete, reži ili se zaleće prema njemu, prioriteti su medicinsko zbrinjavanje deteta i sprečavanje novog kontakta — ne pokušaj brzog zbližavanja.
Šta uraditi odmah posle ugriza
Odrasla osoba treba da odvoji psa od deteta bez kažnjavanja i dodatnog sukoba. Dete sa ugrizom u lice koji je probio kožu treba što pre da pregleda lekar, čak i kada rana izgleda mala. Kod jakog krvarenja koje ne prestaje uz direktan pritisak čistom gazom, povrede oka, otežanog disanja ili poremećaja svesti odmah zovite hitnu pomoć.
Ranu nežno isperite tekućom vodom i sapunom, vodeći računa da sapun ne dospe u oko, i prekrijte čistom gazom. Ne pokušavajte sami da zatvarate ranu. Lekar procenjuje potrebu za obradom rane, antibioticima i zaštitom od tetanusa i besnila prema okolnostima ugriza i lokalnim smernicama. Pripremite dostupne podatke o psu i njegovoj vakcinaciji, ali ne odlažite pregled dok ih pribavljate. Proverite sa lekarom i veterinarom da li je potrebno prijavljivanje ugriza ili službeni nadzor psa u zemlji u kojoj se nalazite.
Dete nije odgovorno za sprečavanje sledećeg ugriza. Bezbednost moraju da obezbede odrasli, fizičkim odvajanjem i stručnom procenom.
Zašto mlad uzrast ne umanjuje ozbiljnost ugriza
I štene od pet ili šest meseci može ozbiljno da povredi dete. Ugrizi u igri i ugrizi povezani sa strahom, bolom ili čuvanjem predmeta ne mogu se pouzdano razlikovati samo prema uzrastu psa ili jednom znaku. Ukočenost, režanje, uporno praćenje pogledom i zalećanje jesu upozorenja koja zahtevaju oprez. Ni odsustvo režanja ne znači da je kontakt bezbedan.
Iz ovih znakova ne možemo zaključiti da pas „mrzi“ dete, smatra ga konkurencijom ili namerava novi napad. Možemo, međutim, prepoznati ozbiljan rizik. To što je pas miran prema odraslima ili drugom detetu ne znači da je bezbedan prema svima.
Zašto pas može da reaguje baš na jedno dete
Uzrok se ne može utvrditi iz kratkog opisa. Ako se ugriz dogodio ispod stola, uz omiljenu igračku ili hranu, čuvanje resursa jeste jedna od mogućnosti. Druga mogućnost je odbrambena reakcija na približavanje u prostoru iz kog pas teško može da se skloni. Približavanje lica povećava rizik od povrede lica, ali odgovornost za bezbednost nije na detetu.
Strah, nedovoljna naviknutost na malu decu i ranija iskustva takođe mogu doprineti reakciji. Dečji glas, nagli pokreti, čučanje ili naginjanje mogu nekim psima biti neprijatni. Ipak, bez podataka ne treba pretpostavljati zlostavljanje ili određeno prethodno iskustvo. Bol i druga zdravstvena stanja mogu doprineti promenama ponašanja, pa je potreban i veterinarski pregled.
Kako sprečiti novi kontakt
Posle ugriza uz nastavljeno preteće ponašanje, pas i dete treba da budu potpuno fizički odvojeni do stručne procene. „Samo pod nadzorom“ nije dovoljno: odrasla osoba možda neće stići da zaustavi ugriz. Koristite odvojene prostorije i pouzdano obezbeđena vrata ili barijere koje ni pas ni dete ne mogu da otvore, preskoče ili obore.
Dogovorite ko od odraslih premešta psa i proverava vrata pre nego što dete uđe u zajednički prostor.
Dete ne treba da hrani psa, daje mu poslastice, doziva ga, uzima igračke ili prilazi mestu na kom pas odmara.
Psu obezbedite miran prostor, vodu, odmor, šetnje i aktivnosti sa odraslima. Odvajanje ne treba da znači stalni boravak u malom boksu ili transporteru.
Ako pogled na dete izaziva napetost, sprečite i vizuelni kontakt. Sama kapija nije dovoljan plan ako pas može da je savlada ili joj dete može prići.
Pokušaji zbližavanja koji mogu povećati rizik
Nemojte mamiti psa poslasticom prema detetu niti tražiti da mu dete daje hranu iz ruke. Pas može prići zbog hrane, a zatim se naći preblizu nečemu što ga plaši. Ne odvodite ga u dečju sobu radi „navikavanja“ i ne puštajte dete pored boksa da proverite da li je reakcija sada blaža.
Ne kažnjavajte režanje, ne obarajte psa i ne pokušavajte da mu pokažete „ko je glavni“. Takvi postupci mogu povećati strah i rizik, a kažnjavanje upozoravajućih signala može učiniti buduće reakcije teže uočljivim. Ne oduzimajte na silu predmet koji pas čuva.
Šta obuhvata stručna procena
Obratite se veterinaru radi pregleda psa i procene mogućih zdravstvenih uzroka. Za ponašanje potražite veterinara sa stručnim znanjem iz bihevioralne medicine ili stručnjaka za ponašanje pasa sa iskustvom u agresiji prema ljudima, koji radi metodama bez zastrašivanja i sarađuje sa veterinarom. Procena ne treba da uključuje izlaganje deteta riziku radi demonstracije reakcije.
Zabeležite okolnosti ugriza: šta se dešavalo neposredno pre njega, gde su bili dete i pas, da li je bilo hrane ili igračaka, kakva je bila povreda i šta se događalo kasnije. Postojeći snimci mogu pomoći, ali nemojte izazivati novu reakciju radi snimanja. Važni su i podaci o prethodnim incidentima i tome koliko porodica realno može da održava odvojenost.
Može li rad na ponašanju učiniti zajednički život bezbednim?
Kod nekih pasa ponašanje se može poboljšati uz lečenje eventualnog zdravstvenog problema, prilagođavanje okruženja i pažljivo vođen rad. Mlad uzrast, međutim, nije garancija uspeha. Napredak u kontrolisanim uslovima ne znači automatski da je pas bezbedan u svakodnevnom kontaktu sa malim detetom.
Procena mora da obuhvati težinu povrede, okolnosti i ponavljanje reakcija, mogućnost pouzdanog odvajanja, potrebe psa i dobrobit deteta. Jedna zaboravljena otvorena vrata mogu poništiti dobar plan. Ako porodica ne može da održava bezbedan smeštaj dok čeka procenu, potrebno je odmah dogovoriti odgovarajući privremeni smeštaj sa veterinarom, organizacijom od koje je pas došao ili drugim stručnim licem, uz potpuno obaveštavanje o ugrizu.
Kada razmotriti vraćanje ili preudomljenje
Ako se rizik u postojećem domu ne može prihvatljivo kontrolisati, vraćanje organizaciji ili odgajivaču, odnosno pažljivo procenjeno preudomljenje, može biti odgovorna odluka. Ipak, dom bez dece nije sam po sebi garancija bezbednosti: treba uzeti u obzir posete dece, ponašanje prema drugim ljudima i sposobnost novog staratelja da sprovodi plan.
Svaki potencijalni staratelj mora unapred dobiti potpun i tačan opis ugriza i kasnijeg ponašanja. Ne treba psa oglašavati kao bezbednog samo zato što je mlad ili prijatan sa odraslima. Prikladnost preudomljenja procenjuje se pojedinačno, uz stručnu pomoć i proveru primenljivih lokalnih obaveza.
Šta porodice mogu da urade pre dolaska psa
Reputacija rase nije garancija ponašanja pojedinačnog psa. Važniji su poznata istorija, reakcije u različitim okolnostima i realne mogućnosti porodice. Ni jedan miran susret sa detetom ne dokazuje da će svaki kasniji kontakt biti bezbedan.
Unapred pripremite odvojene prostore i mirno mesto za odmor psa. Upoznavanja neka budu kratka, bez prisilnog kontakta i uz aktivan nadzor odraslih. Dete ne treba da prilazi psu dok jede, spava, skriva se ili ima predmet koji čuva, niti da mu približava lice. Ova pravila pomažu u prevenciji, ali posle ozbiljnog ugriza ne zamenjuju fizičko odvajanje i stručnu procenu.
