Prve 3–4 nedelje: majčino mleko

U prvim nedeljama života štene se obično hrani isključivo majčinim mlekom. Ipak, potrebno je svakodnevno pratiti da li sisa i dobija na težini. Štene koje slabo sisa, ne napreduje, stalno cvili ili deluje hladno i malaksalo treba što pre da pregleda veterinar, jer se stanje u ovom uzrastu može brzo pogoršati.

Ako majka nije prisutna ili nema dovoljno mleka, veterinar treba da pomogne u izboru zamene za mleko namenjene štencima i odredi količinu, učestalost i bezbedan način hranjenja. Kravlje mleko nije odgovarajuća zamena: njegov sastav ne zadovoljava potrebe šteneta i može izazvati probavne smetnje. Hladno ili izrazito slabo štene ne hranite na silu, već odmah potražite veterinarsku pomoć.

Od 3–4 do oko 8 nedelja: postepen prelazak na čvrstu hranu

Oko treće ili četvrte nedelje može početi postepeno uvođenje potpune hrane za štence, uz nastavak sisanja. Ponudite malu količinu vlažne hrane odgovarajuće teksture ili granula omekšanih toplom vodom. Hrana treba da bude mlaka, ne vruća, i ponuđena u plitkoj posudi.

Za početak ponudite tri do četiri mala obroka dnevno, a količinu i čvrstinu hrane postepeno povećavajte kako štene uči da jede. Ne treba naglo prekidati sisanje niti silom gurati njušku u hranu. Odvikavanje od mleka obično se završava oko sedme ili osme nedelje, ali tempo zavisi od legla i pojedinačnog šteneta.

Od početka uvođenja čvrste hrane obezbedite svežu vodu u stabilnoj, plitkoj posudi. Ostatke vlažne ili natopljene hrane uklonite ubrzo posle obroka, a posude redovno perite.

Od 2 do 4 meseca: mali, redovni obroci

U ovom uzrastu većini štenaca odgovaraju tri do četiri obroka dnevno. Raspored prilagodite veličini, zdravstvenom stanju i apetitu šteneta. Veoma sitnim štencima mogu biti potrebni češći obroci zbog rizika od pada šećera u krvi; o tome se posavetujte sa veterinarom. Drhtanje, izrazita slabost, teturanje ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Ako je štene tek stiglo u novi dom, u početku zadržite hranu na koju je naviklo. Kada je menjate, novu hranu obično uvodite postepeno tokom približno sedam dana, mešajući sve veći udeo nove sa sve manjim udelom stare. Osetljivim štencima može biti potreban sporiji prelazak.

Od 4 do 6 meseci: prilagođavanje porcija rastu

Mnogim štencima u ovom periodu odgovaraju tri obroka dnevno. Smanjenje broja obroka ne znači automatski smanjenje ukupne dnevne količine: hranu rasporedite u manje ili više porcija prema potrebama psa. Dnevna količina se tokom rasta menja i ne treba da ostane ista samo zato što je raspored obroka ustaljen.

Uputstvo na pakovanju koristite kao početnu smernicu, a ne kao nepromenljivo pravilo. Proverite da li se tabela odnosi na trenutnu težinu šteneta ili na očekivanu težinu odraslog psa. Dnevnu porciju merite kuhinjskom vagom i prilagođavajte je uz praćenje težine i telesne kondicije. Rebra bi trebalo lako napipati ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk treba da bude uočljiv, uz uvažavanje građe psa.

Ne postoji jedan kalorijski množilac koji odgovara svim štencima. Potrebe zavise od uzrasta, veličine, aktivnosti, zdravstvenog stanja i energetske vrednosti hrane. Cilj je ravnomeran rast uz vitku telesnu kondiciju, a ne što brže dobijanje na težini.

Posle 6 meseci: štene još raste

Posle šestog meseca mnogi psi mogu postepeno preći na dva obroka dnevno, dok nekima i dalje više odgovaraju tri manja obroka. Šest meseci ne znači da je pas završio rast. Male rase obično sazrevaju ranije, a velike i džinovske kasnije, pa se prelazak na hranu za odrasle određuje prema očekivanoj veličini i toku razvoja, po potrebi uz savet veterinara.

Za štence velikih i džinovskih rasa birajte potpunu hranu namenjenu njihovom rastu. Važni su kontrolisan energetski unos i odgovarajuća ravnoteža minerala. U potpunu hranu ne dodajte kalcijum, vitamine ili druge suplemente bez preporuke veterinara, jer višak može poremetiti razvoj skeleta.

Šta je važno u svakom uzrastu

  • Osnova ishrane treba da bude potpuna hrana namenjena rastu. Domaći obroci zahtevaju stručno sastavljen recept; meso, pirinač ili ostaci sa stola sami po sebi nisu uravnotežena ishrana za štene.

  • Poslastice i nagrade računajte u ukupan dnevni unos. Neka čine najviše oko 10% dnevnih kalorija, a deo redovne porcije možete koristiti za trening.

  • Sveža voda treba da bude stalno dostupna. Ne ograničavajte je radi lakšeg navikavanja na obavljanje nužde.

  • Redovno pratite težinu, telesnu kondiciju, apetit i stolicu. Izostanak napredovanja, učestali proliv ili slab apetit zahtevaju savet veterinara. Ponavljano povraćanje, krv u stolici, nemogućnost zadržavanja vode ili izražena malaksalost razlog su za hitno javljanje veterinaru, naročito kod vrlo mladog šteneta.