Kada štene šapom dodiruje mačku, gura je njuškom ili otvara usta blizu nje, nije uvek lako proceniti da li je to igra. Nijedan od tih pokreta sam po sebi ne otkriva nameru psa niti garantuje bezbednost. Najvažnije je kako se ponašaju obe životinje: da li su opuštene, da li kontakt ima pauze i može li mačka da se povuče bez praćenja.
Šta više liči na obostranu igru
Opušteni, elastični pokreti, blag kontakt i česte pauze mogu da prate igru. Ohrabrujuće je kada pas sam usporava, ostavlja mački prostor i lako se odaziva na poznat poziv. Ipak, te znake treba posmatrati zajedno sa reakcijama mačke, a ne kao potvrdu da je svaki sledeći potez bezopasan.
Kod obostrane igre obe životinje mogu da započnu ili prekinu kontakt. Mačka koja se posle pauze sama približi opuštenog tela daje više razloga da se susret nastavi nego mačka koja samo ostaje na mestu. Ni dobrovoljno približavanje nije trajna dozvola: raspoloženje i nivo uzbuđenja mogu brzo da se promene.
Dodir ustima bez vidljive povrede može ukazivati na kontrolu jačine kontakta, ali nije bezbedno proveravati koliko pas može da se suzdrži. Hvatanje mačke ustima, obaranje ili pritiskanje telom razlog su da napravite pauzu, naročito kada je pas znatno veći. I dobronamerna igra može da dovede do povrede.
Šta posmatrate | Više odgovara mirnoj igri | Razlog za prekid |
|---|---|---|
Pokreti psa | Opušteni i promenljivi, sa čestim pauzama | Ukočenost, uporno zurenje, prikradanje ili nagli naleti |
Kontakt šapom ili ustima | Kratak, blag dodir koji se ne ponavlja ako mačka odustaje | Obaranje, pritiskanje, hvatanje ili držanje mačke |
Povlačenje mačke | Pas je pušta da ode i ne prati je | Pas je juri, blokira prolaz ili sateruje u ugao |
Reakcija mačke | Opušteno se kreće i sama ponovo prilazi | Ukočeno miruje, povlači uši, udara repom, šišti ili pokušava da se sakrije |
Zašto odsustvo bega nije dokaz da je mački prijatno
Mačka može ostati blizu zato što je radoznala, ali i zato što se ukočila od straha ili ne vidi bezbedan izlaz. Tišina, okretanje leđa i odsustvo šištanja nisu pouzdana potvrda opuštenosti. Ne treba čekati paničan beg ili snažnu odbranu da biste reagovali.
Obratite pažnju na napeto ili zgrčeno telo, uši povučene unazad, naglo udaranje repom, uporno izbegavanje i skrivanje. Šištanje ili udarac šapom shvatite kao zahtev za većom udaljenošću, a ne kao način da mačka sama „vaspita“ psa. Ni mačku ni psa ne kažnjavajte zbog upozoravajućih signala.
Nije dovoljno da mačka može da pobegne: pas treba i da joj dozvoli da ode bez potere.
Pauze i uzrast ne garantuju samokontrolu
Kratko zastajanje može biti deo igre, ali može pratiti i napeto posmatranje pre potere. Razliku procenjujte prema celom telu i onome što sledi: opušten pas koji skrene pogled i odazove se razlikuje se od psa koji nepomično prati svaki mačkin pokret. Opasna potera ne mora biti praćena režanjem ili lajanjem.
Mlad pas, uključujući mnoge pse od oko devet meseci, još razvija kontrolu impulsa i može brzo da se zanese. Tempo sazrevanja varira. Uzrast i trapavost mogu objasniti deo ponašanja, ali nisu razlog da se grubo postupanje prema mački dopusti.
Razlika u veličini povećava rizik čak i kada je pas prijateljski raspoložen. Mirna šetnja, njuškanje i dovoljno odmora pre susreta mogu pomoći da bude manje uzbuđen. Iscrpljivanje nije rešenje: umor i previše stimulacije takođe mogu otežati samokontrolu.
Kako da organizujete bezbednije susrete
Obezbedite mački odvojen prostor, visoka mesta i prolaze koje pas ne može da blokira. Hrana, voda, posip i mesto za odmor treba da joj budu dostupni bez susreta sa psom.
Počnite kratkim susretima na udaljenosti na kojoj su obe životinje mirne, po potrebi uz sigurnu pregradu. Ne držite mačku u naručju radi upoznavanja i ne približavajte je psu na silu.
Nagrađujte psa kada mirno posmatra mačku, skrene pogled ili dođe na poziv. Ako koristite povodac, neka ga odrasla osoba drži pod nadzorom, bez zatezanja i trzanja; ne ostavljajte psa vezanog sa mačkom.
Završite susret pre nego što uzbuđenje poraste. Kada nema neposrednog nadzora, držite ih fizički odvojeno dok ne postoji dugotrajan, stabilan obrazac bezbednog ponašanja. Nekim parovima trajno je potrebno odvajanje bez nadzora.
Kada i kako treba prekinuti kontakt
Prekinite čim kontakt postane jednostran: mačka se udaljava, a pas nastavlja da je prati, obara ili zadržava. Reagujte i na uporno zurenje, prikradanje, ubrzavanje potere ili nemogućnost psa da se odazove. Ne morate prvo da utvrdite da li je u pitanju gruba igra, strah ili predatorsko ponašanje — bezbednost ima prednost nad nazivom ponašanja.
Ako je moguće, mirno pozovite psa i odvedite ga u drugi prostor, pa zatvorite vrata ili postavite sigurnu pregradu. Ne vičite, ne kažnjavajte i ne stavljajte ruke između životinja koje su u sukobu. Ako pas već hvata ili trese mačku, situacija je hitna; ne pokušavajte rukama da mu razdvajate vilice.
Posle ugriza, snažnog pritiskanja ili tresenja mačke odmah se obratite veterinaru, čak i ako spolja nema velike rane. Otežano disanje, kolaps, obilno krvarenje ili nemogućnost stajanja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Pregled je potreban i ako se posle kontakta jave bol, šepanje, povlačenje ili odbijanje hrane.
Ako se potera, fiksiranje pogledom ili grubo hvatanje ponavljaju, sprečite direktne susrete i potražite pomoć veterinara i kvalifikovanog stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Cilj nije nužno zajednička igra: miran suživot na bezbednoj udaljenosti takođe je dobar ishod.
