Vrlo star pas može da deluje izgubljeno, da udara u nameštaj, zastaje nasred sobe ili se slabije snalazi, a da ipak i dalje ima periode mira, radosti i povezanosti sa svojim ljudima. Sama zbunjenost ne znači da je vreme za eutanaziju, ali jeste razlog za veterinarski pregled.
Dezorijentacija može biti povezana sa kognitivnom disfunkcijom, dok slabiji vid ili sluh i bol mogu doprineti ponašanju koje liči na zbunjenost. Mogući su i drugi zdravstveni uzroci, pa promene ne treba automatski pripisivati starosti. Nagla zbunjenost zahteva hitnu veterinarsku procenu, naročito ako je praćena napadima, padanjem, izrazitom slabošću ili nemogućnošću da pas stoji.
Procena treba da se zasniva na celini: da li pas jede i pije, može li uz odgovarajuću pomoć da se kreće i obavlja nuždu, ima li mirne periode i uživa li još u nekim poznatim aktivnostima ili kontaktu sa ljudima. Važno je i da li se bol, strah i druge tegobe mogu dovoljno ublažiti. Izostanak reakcije na glas kod psa koji slabo čuje ili potreba za pomoći pri kretanju sami po sebi nisu razlog za eutanaziju. Zabrinjavaju uporan jak bol, teška uznemirenost i nemogućnost zadovoljavanja osnovnih potreba uprkos lečenju i nezi.
Odluku treba doneti zajedno sa veterinarom, na osnovu uzroka tegoba, prognoze i kvaliteta života. Beleženje dobrih i loših dana može pomoći, ali kod naglog pogoršanja ili teške patnje ne treba odlagati pregled čekajući da se obrazac ponovi. Lečenje, kontrola bola, predvidljiva rutina i bezbedno uređeno okruženje mogu olakšati svakodnevicu. Ako patnja ostaje velika i ne može se prihvatljivo ublažiti, eutanazija može biti humana odluka — ali ne samo zato što je pas star i zbunjen.
