Napredak u ponašanju jeste važan, ali nije isto što i podobnost za službeni rad. Pas može biti mirniji u predvidivim situacijama i uspešno izvršavati zadatke, a i dalje teško podnositi određene okolnosti. Ako reaguje strahom kada mu nepoznata osoba naglo priđe ili naruši prostor, potrebno je proceniti intenzitet reakcije, ponašanje psa i brzinu oporavka. Takva reakcija ne poništava ostvaren napredak, ali može ukazivati na preostale teškoće važne za budući rad.
Zahtevi zavise od vrste službenog rada. Za psa pomagača koji prati osobu u javnosti posebno su važni bezbedno ponašanje u gužvi, tolerisanje uobičajenih ometanja i oporavak posle iznenađenja. Druge radne uloge imaju drugačije zahteve. Nijedan pas nije potpuno imun na stres, pa cilj nije odsustvo svake reakcije, već odgovarajuće ponašanje i pouzdanost u okolnostima predviđenim za tu ulogu. Sposobnost izvođenja zadataka zato treba procenjivati odvojeno od emocionalne stabilnosti i dobrobiti psa.
Zato veliki napredak treba posmatrati kao ohrabrujući znak, a ne kao automatski dokaz spremnosti. Procena treba da obuhvati ponašanje kroz vreme i u različitim relevantnim situacijama, reakcije na ometanja, oporavak od stresa i bezbednost psa i ljudi. Važno je utvrditi da li je pas zaista opušten, a ne samo manje primetno pokazuje nelagodu. Vlasnik treba da potraži procenu stručnjaka za konkretnu radnu ulogu, bez namernog zastrašivanja ili izlaganja psa preplavljujućem stresu radi testiranja.
