Nije opravdano sve takse, odnosno jazavičare, opisivati kao po prirodi agresivne. Standard rase predviđa prijateljski i uravnotežen temperament, ali standard opisuje poželjne osobine, a ne garantuje ponašanje svakog psa. Na agresivno ponašanje mogu uticati nasledne sklonosti, strah, prethodna iskustva, socijalizacija, način postupanja sa psom, bol i druge zdravstvene tegobe. Agresija zato nije nužno dokaz lošeg vaspitanja ili neodgovornosti vlasnika. Jazavičari su uzgajani za lov, pa mogu imati izražen nagon za praćenjem i gonjenjem plena; to nije isto što i agresija prema ljudima ili drugim psima. Ponašanje treba procenjivati kod pojedinačnog psa i u konkretnoj situaciji. Vlasniku su korisni postepena socijalizacija, odgovarajuća aktivnost i trening zasnovan na nagrađivanju, bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja. Ako se agresija pojavi naglo, potreban je veterinarski pregled, a kod ponavljanog ili opasnog ponašanja i pomoć stručnjaka za ponašanje pasa. Do procene treba sprečiti situacije u kojima bi pas mogao nekoga da povredi.