Zajedničko spavanje, traženje blizine i mirni trenuci sami po sebi ne garantuju bezbednost u domu sa više pasa. Pas može biti privržen drugom psu, a ipak reagovati agresivno u određenim situacijama, na primer oko hrane, igračaka ili mesta za odmor, pri visokoj pobuđenosti ili zbog bola. Posebno je zabrinjavajuće kada se ozbiljni sukobi ponavljaju, kada jedan pas redovno napada drugog ili kada okidači postaju sve brojniji i teže prepoznatljivi. Nežno ponašanje između incidenata ne poništava taj rizik. Ako je već bilo ozbiljnih sukoba, pse treba bezbedno fizički razdvojiti kada nema aktivnog nadzora, a hranu i druge resurse oko kojih nastaje sukob davati odvojeno. Ne treba ih puštati da sami „reše odnos” niti rukama razdvajati pse koji se tuku. Potrebni su veterinarski pregled radi procene mogućih zdravstvenih uzroka i stručna procena ponašanja, naročito ako ima povreda ili se agresija pojavila naglo. Oslanjanje na to da se psi „inače vole” može odložiti važne mere zaštite za oba psa i ukućane.